Agencije: Prkoseći svima, Srbi obeležili Dan RS

Rojters navodi da se insistiranje RS na prazniku u širokim krugovima smatra delom pokušaja predsednika RS Milorada Dodika da testira granice svoje slobode manevrisanja "protiv posleratnih bosanskih krhkih centralnih vlasti".

Dodik je, podseća britanska agencija, rekao da RS neće ostati unutar BiH ukoliko joj se ne odobre veća ovlašćenja.

"Lider bosanski Srba obeležili su nacionalni praznik svoje autonomne republike po ledenoj hladnoći prkoseći zabrani Ustavnog suda i podstičući etničke tenzije koje su dovele do rata u Bosni između 1992. i 1995. godine", navodi Rojters.

Podsetivši da se ove godine Danom RS obeležava 25 godina od stvaranja RS 9. januara 1992. godine, AFP navodi da taj datum ima veliki emotivni odjek u BiH i da podstiče sećanja na "nacionalistički zanos, traume i krvoproliće".

Francuska agencija prenosi da je član Predsedništva BiH iz reda bošnjačkog naroda Bakir Izetbegović izrazio zabrinutost zbog toga što je svečanostima povodom Dana RS prisustvovao predsednik Srbije "naklonjen Moskvi" Tomislav Nikolić.

"Međutim, srpski premijer Aleksandar Vučić, držao se dalje od proslava", primećuje AFP.

"Vučić, koji vodi pregovoru o pristupanju Srbije EU, pozvao je Dodika u pismu da ponosno zaštiti RS kao i mir i stabilnost u celoj BiH", navodi ta agencija.

Obeležavanje Dana RS izaziva duboku patnju kod preživelih u maskaru u Srebrenici 1995. godine, naveo je AFP, koji Dan RS naziva "praznikom koji izaziva duboke podele".

AP navodi da su "bosanski Srbi proslavili svoj kontroverzni praznik prkoseći drugim etničkim grupama u zemlji, Ustavnom sudu i međunarodnoj zajednici" i podseća da su EU i američke diplomate u BiH vise puta osudile proslavu Dana RS.

Rojters i AP prenose i da je Treći pešadijski puk prisustvovao proslavi Dana RS, po naređenju predsedavajućeg Predsedništva BiH Mladena Ivanića.

Rojters naglašava da su pripadnici oružanih snaga BiH pozdravili Ivanića uoči parade, a da je Izetbegović kritikovao taj potez i zatražio sprovođenje istrage.

"Odvojene posleratne vojske tri etničke grupe BiH udružile su se u zajedničku vojsku 2005. godine što je smatrano najuspešnijom posleratnom reformom te zemlje. Događaji od ponedeljka su prvi put da je jedinstvo vojske i zajednička komanda, koja zahteva jednoglasne odluke bosanskih, hrvatskih i srpskih članova Predsedništva BiH, osporena", navodi AP.