Ajde, pali, mali!

“Poješću svoju diplomu ako Robert Prosinečki postane igrač!”, “Anonimni Robert Levantovski nije igrač za Crvenu zvezdu”, “Imamo Tima Šervuda, šta će nam Zinedin Zidan?”

Ovakve izjave zvuče iz ove perspektive, pa moglo bi se reći, paranormalno. Ali, da, zaista, ovakve stvari su se događale i možda se i danas događaju... Poslednju odvalu iz ne tako daleke prošlosti opalio je skaut belgijskog Muskrona, rekavši: "Dato je 50.000 evra za jednog tinejdžera? Za Edina Džeka? Dajte, ljudi, previše je...". Znamo kakvu je kasnije Džeko karijeru napravio, o tome ne treba previše diskutovati.

Promašaji nisu tako redak slučaj u fudbalskim transferima, ali je manje onih u kojima su skauti pogrešno procenili nečiji kvalitet. Ipak, i takvih primera ima na pretek, i to iz ove perspektive zvuči - neshvatljivo.

Verovatno je mnogima poznata rečenica za Roberta Prosinečkog - izgovorio ju je Ćiro Blažević, koji se kasnije pravdao da je izjava bila “tendenciozna”, nakon što je odbio Robija u Dinamu iz Zagreba. Potom, Mirko Poledica, bivši igrač koji ima veze u Poljskoj, nudio je Crvenoj zvezdi superstara Bajerna, koji je kao anonimus hteo da igra na “Marakani” za 1.000 evra mesečno, ali nije bilo razumevanja u Ljutice Bogdana.

Sada presmešno zvuči i izgovor čelnika Liverpula, koji su smatrali da je obeštećenje za Kristijana Ronalda 2003. “previsoko”. Junajted ga je platio 19 miliona evra, a onda prodao za višestruko veću sumu. Šta tek reći za stručnjake iz Kvins Park Rendžersa koji nisu prepoznali zmaja u Zlatanu Ibrahimoviću? Mladi Ibra je čak trenirao sa “rendžerima” sedam dana. Švedski novinar Danijel Nilson Padilja je rekao da su u KPR-u smatrali da “Zlatan davi loptu i da ga je trener iznenadio dok ovaj nije očekivao”.

Gde bi Blekburnu bio kraj da je 1995. godine, kada je osvojio titulu, uzeo Zinedina Zidana koji im se nudio? Ali, na “Ajvud parku” su smatrali da im ne treba Zizu, već da je Tim Šervud fantastičan izbor za njih. O kako su samo pogrešili...

Mnogo pre nego što je Rud Gulit postao superzvezda u Evropi osamdesetih godina, kao član Harlema, bio je ponuđen Evertonu kao sedamanestogodišnjak. Iz nekog razloga, tadašnji menadžer Gordon Li odbio je Holanđanina.
Za kraj smo ostavili najbolje - Dijega Maradonu, za neke najboljeg igrača svih vremena, posle Pelea. Šefild junajted je 1978. primetio “mladog, talentovanog dečaka iz Argentine”, koji je tada imao 17 godina. Ali, uprava “blejdsa” je tada procenila da je mnogo da da 200.000 funti za njega. Osam godina kasnije, taj preskupi klinac postao je najbolji igrač na svetu.