Al’ se kod Tita dobro živelo!

Isti motiv doveo je hiljade posetilaca u Kuću cveća iz svih krajeva bivše Jugoslavije, među kojima se Titovim senima poklonio i njegov unuk Joška Broz.

 

Grozdana Urukalo (77), penzionerka koju je Tito odlikovao za rad i disciplinu, kaže za „Alo!“ da je u „njegovoj Jugoslaviji“ živela daleko bolje nego sada.

- Uvek je prvo davao narodu i radnicima i štitio ih. Radila sam, imala troje dece i uspevala da preživim. Uvek sam dobijala 13. platu, uzimala beskamatne kredite. Jugoslovenski pasoš bio je priznat u svetu. Bili smo sigurni. Nasred livade si mogao da legneš i spavaš i niko ti ne bi učinio ništa. Sada, čini mi se, nismo bezbedni ni u spostvenim stanovima. Zdravstvo i školstvo bili su besplatni. Pili smo zdravu vodu i jeli zdravu hranu. Sada od penzije ne mogu da izguram ni ceo mesec - kaže Urukalova za „Alo!“.

Njena „koleginica“ penzionerka iz Negotina Branislava Gligorović (65) kaže za „Alo!“ da im je tada „bilo baš dobro“.
- Nismo brinuli o opstanku. Imali smo viši standard. Sećam se, nosila sam original „levis“ džins, koji sam donosila iz Trsta. Roditelji su mi bili prosvetni radnici i, mada njihove plate nisu bile visoke, išli smo po tri nedelje na more svake godine. Vozili smo kola. Ne mogu ni sada da se žalim, jer nismo na dnu. U Titovo vreme pripadali smo srednjem sloju, koji više ne postoji - iskrena je Branislava.

Titov pionir M.M. (41), kaže za „Alo!“ da je imao šest godina kada je taj „vladar“ umro, ali da pamti plač roditelja i da nije bilo crtanog filma.

- Posle toga, živo mi je sećanje na zlatni period u kojem smo živeli. Otac je dobio stan. Išli smo na zimovanja, letovanja, trošilo se kao da će tako biti još 1.000 godina. U njegovo vreme živelo se bolje. Od Tita nam osta samo Kuća cveća - naveo je on.