Alesandro: Za Serđa je jugoslovenska košarka umrla s Draženom!

Knjiga "Kako je Jugoslavija osvojila svet" ugledala je svetlost dana u Srbiji. Nastala je iz pera entuzijaste i ljubitelja košarke Serđa Tavčara, Slovenca rođenog u Trstu i Alesandra Gorija čistokrvnog Italijana koji odlično govori srpski jezik, voli Srbiju, Guču, Zvezdu, šljivovicu, Kosovo, ajvar…

Poznato je da smo oduvek zemlja košarke i sa ponosom ističemo taj epitet u razgovoru sa strancima, ne samo u domovini, već in a bilo kom mestu kugle zemaljske. Prepričava se o slavnim vremenima i momentima jugoslovenske košarke širom zemlje i regiona, snimaju se dokumentarci, a odnedavno postoji i autentična knjiga “Kako je Jugoslavija osvojila svet”, koju je napisao italijanski novinar i komentator TV Koper, a zasluge za ceo projekat oko izdavanja knjige na srpskom jeziku i promocije u Beogradu 11. januara, idu momku iz Udina, Alesandru Goriju.

Italijanski novinar, kojeg prijatelji iz Srbije iz milošte zovu Ale Najgori iliti (Naj)Gori, odlično priča srpski jezik, poznaje naš sport, kulturu, način života, govorio je za “Alo!” o nastanku ove knjige i ideji da se ona, nakon promocije u Italiji, realizuje na ovim prostorima.

- Serđa sam upoznao tako što sam radio intervju sa njim. Reč je o Slovencu rođenom u Trstu koji od 1971. godine radi na TV Koper. Kao mladić sam gledao tu jugoslovensku televiziju na kojoj je emitovana jugoslovenska košarka i fudbal, a od tada sam zavoleo Crvenu zvezdu za koju i dan-danas navijam. Serđo, uz čije TV prenose sam odrastao, jeste autentični komentator i ljubitelj prevashodno košarke. Kada sam uradio intervju sa njim, priznao mi je da je da je napisao knjigu o jugoslovenskoj košarci za koju još nije našao izdavača. Knjiga je 2010. godine izdata na italijanskom jeziku, a sedam godina kasnije i na srpskom. Ovih dana će biti promocija, a očekujem pozitivne reakcije - kaže Alesandro.

Sadržaj knjige je, kaže naš sagovornik, prilagođen svima. I ljubiteljima sporta i košarke, ali i čitaocima van tog faha koji mogu da pročitaju mnoge zanimljive stvari iz tog vremena.

- Knjiga govori o uspesima jugoslovenske košarke od početaka 1950- tih godina, do početka 2000-tih. Pored istorijskih činjenica, mečeva i rezultata, Serđo se potrudio da na osnovu anegdota i mnogih zanimljivih priča za koje se malo zna, dočara reprezentativnu i klupsku košarku i onima koji nisu veliki ljubitelji igre pod obručima, a sve to iz ugla nekog ko nije rođen u Jugoslaviji - kaže Ale i dodaje:

- Za Serđa je jugoslovenska košarka umrla sa Draženovom smrću 1993. godine. U knjizi su zastupljeni detalji iz perioda bivše SFRJ gde je vaša zemlja zaista imala vrhunske rezultate. Mislim da je ova knjiga jedinstvena što se tiče priče o jugoslovenskoj košarci o kojoj zaista zaslužuje da se pripoveda. Snimljen je dokumentarni film “Bićemo prvaci sveta”, ali akcenat je stavljen isključivo na 1970. godinu. Ovde se radi o višegodišnjim zvezdanim trenucima jugoslovenske košarke.
Svaki igrač od Radivoja Koraća, preko Krešimira Čosića, Mirze Delibašića, Dalipagića, Kičanovića do Dražena Petrovića ima svoje mesto u knjizi.

Kada je reč o autoru ove knjige, Alesandro kaže da je u pitanju veliki zaljubljenik u košarku. Neviđeni entuzijasta!

- Serđo je, pored svog posla u kojem se najbolje snalazi, bio i košarkaški trener u Italiji. Trenirao je svojevremeno decu i košarkašice u lokalnim klubovima i sve to iz ljubavi. Jednostavno, nije mogao bez košarke. Koliko je njegova strast velika govori i anegdota sa meča iz 1986. godine iz Madrida kada su igrali Jugoslavija i Sovjetski Savez. Cela hala je navijala za Sovjete iz jednog razloga - nisu podnosili Dražena Petrovića koji bi u ranijim okršajima Cibone i Reala uvek presudio Madriđanima. Serđo je direktno iz hale prenosio meč, a tada je hala bila mala, moglo je sve da se vidi. On se mnogo nervirao, a na 47 sekundi pre kraja pri vođstvu Jugoslavije od devet poena prednosti, vrištao je i “pokazivao lakat madridskoj publici”. Odjednom je usledio preokret, Jugoslavija je izgubila, a Serđo je ostao kao ukopan. U tim trenucima, ko god bi od Španaca proilazio pored komentatorskog mesta, uzvratio bi “lakat” jugoslovenskom komentatoru - sa osmehom na licu priča Italijan.

Serđo Kavčar prvi put će doći u Beograd posle skoro tri decenije, na promociju knjige.

- Poslednji put je bio u Beogradu 1989. kada je pravio reportažu o Moniki Seleš. Kasnije je počeo rat i sve je izgubilo smisao. Planirao je 2005. godine da dođe na Evropsko prvenstvo u košarci, ali je imao zdravstvenih problema - ističe Alesandro.