Aman, bre!

Iz otvorenog pakovanja širi se neprijatan miris. Po površini su grumuljice. Mlečnobela boja pretvorila se u sivu. Marko ga je doneo u redakciju. Ima i račun kao dokaz da je platio tu hranu.

Gestikulira dok objašnjava da to nije prvi put da je deci u toj prodavnici kupio hranu kojoj je istekao rok. Kaže da mu je dozlogrdilo da prodavcima objašnjava šta im stoji na rafovima. Da ugrožavaju zdravlje potrošača vodeći ih direktno u užase trovanja ponudom sa rafova. Na pitanje zašto je dojurio pravo u redakaciju, a ne, na primer, u inspekciju, kod direktora „Amana“ ili u neko ministarstvo, Marko odgovora da ne veruje nadležnima. Da rade svoj posao kako treba, takvi proizvodi ne bi bili na rafovima, navodi on, dodajući da će naše novine o opasnosti odmah obavestiti potrošače „Amana“.

U ovoj priči nije toliki problem bacanje novca na pokvarenu robu, već što su Markova deca mogla da pojedu, kako stručnjaci tvrde, osim milerama i opasne bakterije - ešerihiju koli, proteus i klostridiju! Ruku na srce, veterinarska inspekcija ekspresno je reagovala i povukla proizvod iz „Amana“. U toku su analize, a slede i kazne. Ali s druge strane, na tom mileramu pali su svi nadležni! Da su radili svoj posao kako treba, potrošači ne bi bili ugroženi.

Poentu znate - očigledno je da nas niko neće zaštititi ako to sami ne učinimo noseći lupu u prodavnice i buljeći u datume. Jedno logično pitanje za prodavce: „Ako vam je već važniji novac od našeg zdravlja, ko će da vam kupuje robu ako se svi potrujemo, preživimo i odustanemo od vas?“.