Ani i Srni pevam uspavanke, a ovo sam promenio zbog njih!

Joksimović je pred kraj godine poželeo da se druži sa sedmom silom, pa je upriličio ručak u jednom beogradskom hotelu. U intervjuu za “Alo!”, Željko otkriva planove za narednu godinu i govori o svojoj porodici.

Sutra nas očekuje četvrti u nizu koncert “Dva sveta”. Kada saberete utiske sa prethodna tri, da li ste ostvarili svoja očekivanja?

- Koncerti su zaista prevazišli moja očekivanja. Očekivao sam da napravimo standardno jedan ili dva koncerta i moram da kažem da je publika ta koja je iz koncerta u koncert bila sve zadovoljnija i euforičnija. Raduje me što sam i pred Novu godinu uspeo da okupim celu ekipu, nema nas malo ali uspeo sam i u tome. Šta da kažem, jako sam ponosan, srećan, uživam na tim talasima i na tim krilima.

Da li možete da kažete da je 2017. godina bila ostvarenje svih Vaših želja?

- Ne priželjkujem previše ta senzaicionalna ostvarenja. Ja sam opušten u životu, radim ono što mislim da je dobro, savesno, i onda nagrada dođe sama od sebe. To podrazumeva i sam taj rad, kao nagrada svega toga što tokom godine ulažeš i onda se to kasnije vrati. Mislim da treba pozitivno razmišljati za budućnost. Zahvalan sam pre svega mojoj porodici i bogu, koji je omogućio da budem na taj način ostvaren čovek i što mi daje mogućnost da dalje planiram i da budem nagrađen.

Da li ćete se možda prerušiti u Deda Mraza zbog Koste, Ane i Srne?

- Razmišljao sam jer se moj tata prerušavao, a to mi je nedavno tek otkrio. Ja sam to zaboravio. Mi tradicionalno imamo novogodišnje porodično okupljanje i nekoliko Deda Mrazova, ali mislim da ove godine ipak neću obući kostim Deda Mraza.

Koliko su Vas ćerkice promenile?

- Teško je meriti koliko te koje dete promeni. Mene je promenila uloga roditelja generalno i kada se jednom ta promena desi, poslažu prioriteti, kada se umiriš, naučiš da slušaš i osluškuješ potrebe dece, da brineš, da se sekiraš i raduješ, onda je teško da vam kažem: “E sad radim drugačije ove stvari, a nisam sa Kostom ili Minom”. Siguran sam da će biti potrebno duplo više strpljenja i pažnje kako budu rasle, ali dobijaćemo duplo više ljubavi i to je nezamenljiv osećaj.

Da li ste se konačno navikli da ustajete kasno noću i pomažete Jovani oko beba?

- Naravno da jesam. Inače je moj ritam takav da radim noću i navikao sam malo da spavam, jer se trudim da rano ustajem i budem sa porodicom. Ne volim da se mistifikuju naše uloge, mi smo roditelji kao i svi drugi, nema ničega drugačijeg u našem odnosu prema obavezama koje imamo. Ustajemo, ponekad smo neispavani, brinemo, osluškujemo, radujemo se i srećni smo iznad svega. Naša deca su naša najveća snaga i ponos, kao i svim roditeljima i ništa nam nije teško.

 

Da li pevate uspavanke?

- Da, obožavam da im pevušim. To su mali rituali koje ponavljam. Pevao sam Mini, Kosti, i sada Srni i Ani. Decu umiruje glas roditelja, a muzika je inače blagotvorna i ja se radujem kada im vidim osmeh dok im pevam.

 

Da li jednog dana imate u planu da snimite CD sa dečijim pesmama?

- Nisam o tome razmišljao. Hvala na ideji.

 

Kada pomislite na svoje početke, da li ste sanjali da ćete jednog dana imati tako uspešne i velike koncerte?

- Sanjao sam, apsolutno. Verovao sam da ću u muzičkom smislu pružiti neočekivane stvari i da će posledica toga biti uspešni koncerti. Zato sam toliko vredno radio, trudio se, napredovao, zato i danas kada je moja muzička pozicija sigurna, ja je ne održavam nego se trudim da idem stalno napred. Svakog dana tražim novi izazov jer ne želim da uđem u kolotečinu. To je naporno ponekad i meni samom, ponekad i mom timu, ali je to jedini recept da traješ, da budeš uspešan i da sa istom dozom ljubavi i adrenalina radiš.