Bake vezuju za stolice!

Ključ u bravi Doma za stara lica „Oporavak“, jednog od devet ilegalnih koje je juče inspekcija Ministarstva za rad otkrila, čujno je škljocnuo. Vrata su se otvorila, a posetioce je zapahnuo užasan smrad urina i prljavštine. Milica, negovateljica, u kratkom teksas šortsu, nevoljno se pomera u stranu kako bi nas propustila. Uzima telefon i zove vlasnike da dođu.

Posle nekoliko stepenika, proteže se uzan hodnik, a na podu su razbacane upotrebljene pelene za odrasle, kao da nije bilo vremena da se ubace u plastične kante koje stoje pored. U maloj sobi sedi baka od nekih 70 godina. Ona je jedna od 24 štićenika doma skrivenog u sivoj kući bez dvorišta, u ulici Ljubičica 1a, u Kumodražu. Bakine oči uprte su u nas. Vidi se da ne razume otkud mi na vratima sobe.

- Kako ste - pita je Biljana Zekavica, načelnica inspekcije Ministarstva rada, ali ona ne reaguje. U sledećoj sobi sede dve bake vezane oko struka debelim, crnim kaišem za stare fotelje. I one nas gledaju i ne progovaraju.

U prostoriji, između soba, čija su vrata širom otvorena, stoje lekovi na dohvat ruke. Štićenici, ako žele, u svakom času mogu da se posluže tim medikamentima. Na spratu iznad, već u hodniku čujemo kako nas veselo dočekuje štićenica „Oporavka“:
- Stigli naši spasioci! Evo ih idu! - viče ona sedeći u prostoriji sa još desetak svojih „ukućana“. Neki su za praznim stolom.
- Čekamo doručak. Još nismo jeli - kaže vremešni gospodin gledajući nas kako ulazimo.

- Pet godina sam ovde. Zadovoljan sam. Nemam kud. Nikog svoga nemam. Plaćam 40.000 dinara mesečno - odgovora on na pitanja kako je. Ostali, baš kao i svi koje smo dosad sreli, ćute. Baka koja nas je srdačno dočekala kao „spasitelje“ ubacuje se da „će sada ceo dan novinari da budu sa njima, što joj je baš drago“.

- Lepi ste svi - ispraća nas ona. Sledeća soba krije tri bake. Jedna puši u krevetu, druga sedi, dok treća leži. Braunila joj je u veni desne ruke. Znak da dobija neku terapiju. Ona što sedi kaže da su je sinovi doveli u taj dom.

- Boli me noga. Ne mogu napolje. Odavde izađem kad dođu moji sinovi - otkriva ona. Druge dve nas nemo posmatraju. Toaleti su prljavi. Neprijatan miris širi se svuda. Ti ljudi kao da više ništa ne osećaju. Mnogi su dementni, tako da nisu ni svesni gde se nelaze. Ostali kao da su pomireni da odatle nikada više neće izađi. A moraće. I to za 15 dana, koliko je inspekcija dala rok vlasnicima da zatvore tu ustanovu. Izlazeći iz te sive kućerine, dok nas je jako sunce udaralo u oči, samo jedno pitanje ostalo je da visi bez odgovora: „Kako su deca ovih ljudi mogla da ih smeste u ulicu Ljubičica, gde se umesto mirisa, oseća užasan smrad kao dokaz kvaliteta života u tom prostoru?“.

U jučerašnjoj akciji inspekcije Ministarstva za rad, utvrđeno je da u ilegalnim domovima za stare boravi ukupno 130 korisnika.