„Barberi“ maramu sam kupila na ulici!

Nakon što su se pojavile fotografije predsednice DSS-a Sande Rašković Ivić sa protesta organizovanog u sredu uveče u Beogradu, na kojima se vidi da je ona sa pištaljkom u ustima ogrnuta „Barberi“ maramom, društvene mreže su se usijale od komentara, u kojima joj svi zameraju što nosi maramu od 400 evra dok narod gladuje.

Ona je odmah na svom Tviteru napisala da je „brendirani“ komad pazarila na ulici i da je cena smešna - jer je roba lažna, te da svi oni koji sumnjaju, mogu da dođu i da se uvere. A mi nismo časili časa, zaputili smo se juče u beogradsko naselje u kojem živi šefica DSS-a, koja nas je primila u svom salonu i na uvid dala sporni komad i izvrnula etiketu kako bismo razrešili misteriju.

 

- Ja sam ovu maramu stvarno kupila na ulici. Bilo mi je hladno i kupila sam je da se ogrnem. A i svidela mi se, dobro mi se uklapala uz boje koje sam imala tog dana. To je bilo pre nekoliko godina, sećam se da sam je platila oko hiljadu i po dinara. A ako mi neko zameri što sam je kupila na ulici bez PDV-a, bez fiskalnog računa, ja ću da kažem, ali bilo mi je hladno i šta sad - poručuje sumnjivcima Sanda dok nam pokazuje etiketu marame i objašnjava kako da razlikujemo da li je „fejk“.

- Ja sam odmah, čim sam videla da me prozivaju zbog skupe marame, zapucala u butik gde se prodaju originali i slikala kako izgleda prava etiketa jedne takve marame. I evo, uverite se i sami - pokazuje nam ona da uporedimo lažnjak i original. Ona ne krije da dosta para ulaže u krpice, ali dodaje i da je to sasvim normalno.

- Imam lepu garderobu i volim lepo da se obučem. Ja ničije nisam uzela, ja sam lekar specijalista, doktor nauka, profesor psihijatrije i naopako bi bilo da ja u celoj svojoj karijeri nisam uspela da zaradim da mogu da se obučem onako kako želim. Da ne govorim o tome da je moj muž profesor na Univerzitetu i redovan član SANU. Pa i sve da sam domaćica koja kući peče palačinke, pa imala bih i mogla bih da kupim neku lepu stvar - poverila nam se Sanda.

Ona pak dodaje da su joj pojedini komadi stari i deceniju, kao i da osim markirane ima i nekih jeftinijih krpica.
- Nešto kupujem, nešto sašijem. Bila sam ambasador u Italiji, tu sam kupila dosta garderobe, to je trebalo po „dres kodu“ da imam. To su sve klasične stvari. Uglavnom nosim klasične kostime koji mogu da traju i po 15 godina. Nije mi bitno da nešto bude markirano, ali volim da mi dobro stoji pre svega. Volim taj elegantni stil - kaže Sanda.