Bejrut me podseća na Beograd!

Sjajna reprezentativka Srbije je u karijeri prošla kroz sve i svašta, imala je uspone i padove, puno nepredvidivih odluka, kako dobrih, tako i loših. Jedna od interesantnijih, pomalo i neočekivanih, desila joj se nedavno kada je odlučila da igra u Libanu, u Bejrutu! Odlučila je da nakratko živi u mestu koje je dve i po decenije, sve do 1990. godine, potresao građanski rat... Nosila je Milica dres Al Rijadija svega 13 dana, ali dovoljno da nam prizna da joj je to iskustvo možda i najlepše u životu.

- Libanci su me pozvali da im pomognem na jednom turniru u Turskoj i rado sam prihvatila novi izazov. U Bejrutu sam bila i pre mesec dana. Nigde toliko ljubavi nisam videla, svugde sam bila srećna, ali ovde je stvarno bilo prelepo i ne znam kako da se zahvalim tim ljudima. Moja vrata su im uvek otvorena. Život je nekako tužan, vidi se da je rat uticao na te ljude. Primećuje se na svakom koraku da su godinama bili u ratu. Neki delovi grada su ostali u ruševinama. Vide se posledice rata, pa čak ni ne žele da grade nove zgrade. Podseća me na Beograd u tom smislu, na ruševine u ulici Kneza Miloša. Na sve to, Bejrut je predivan, ljudi su srećni, a to se vidi. Jednostavno, žive kao da se ništa nije desilo.

- Kažu da ljudi tamo ulicama šetaju naoružani?

- Ima i toga, ali nije baš onako kako mediji predstavljaju. Viđala sam ljude s puškama na leđima, ali se kod njih tačno zna ko šta radi i ko koga čuva. Ljudi iz kluba su me vodili na plažu, hrana im je neverovatna... Zaista nosim fantastične utiske iz Bejruta.

- Da li je Simon, tvoj momak, bio sa tobom?

- Bio je u kratkoj poseti, želeo je da me obiđe, da se uveri da je sve u redu. Iskreno, tamo ne bih mogla da živim nikada, ali da se vratim i da ponovo igram košarku, to bih volela i želela. Postoje veliki problemi u svim sferama života, a pogotovo u košarkaškoj. Krajem marta im počinje plej-of, pa postoji mogućnost da se vratim i ponovo zaigram za Al Rijadi. Njihovi klubovi mogu da prijave samo jednog stranog igrača, i to je jedan od problema.

- Jasno je da si se zaljubila u Bejrut, možda tamo organizuješ venčanje sa Simonom?

- Ha, ha... Nije mi to palo na pamet. Uostalom, ne razmišljam još o udaji. Meni je najbitnija ljubav prema mom dečku koja je svakog dana veća. Ako budem planirala venčanje, ono će sigurno biti upriličeno na nekom ostrvu.

- Kako je tvojoj sestri u Americi i da li ti je žao što nisi sa njom?

- Drugačije je tamo dosta, ali moja sestra i ja se čujemo stalno. Zvali su i mene u WNBA ligu, ali nemam ja živce da putujem po nekoliko sati da bih odigrala utakmicu. To mogu oni koji su navikli da žive na točkovima. Kada sam imala konkretnu ponudu, odbila sam je. Želela sam da budem što više sa porodicom. Imala sam životni san da odem na Olimpijske igre i to sam ispunila. Sve svoje ciljeve sam ostvarila.