Bili smo u Muzeju iluzija i prestali da verujemo svojim očima!

Soba ogledala, obrnuta soba, kaleidoskop, soba koja menja percepciju veličine prostorije, gramofoni koji hipnotišu i beskonačni tunel samo su neki od eksponata koji će vas naterati da posumnjate u sopstveni vid, ali i da naučite više o ljudskom mozgu i naučnim objašnjenjima koja se kriju iza iluzija, kako bi razumeli zašto oči vide stvari koje mozak ne razume.

Smeh, iznenađenja na licima posetilaca, neverica odraslih i oduševljenje mališana, kao i sevanje bliceva sa foto-aparata i mobilnih telefona upotpunili su atmosferu u tom muzeju, koja je i nas ponela. A kako i ne bi kad nam čula obmanjuju optičke varke, koje jedna za drugom čine da ista osoba u desnom uglu krive sobe izgleda kao džin, a u drugom minijaturno.

Danijela Tomanović, direktorka muzeja, istakla je za „Alo!” da je cilj postavke da posetioci testiraju svoja čula i nauče kako zapravo nastaje iluzija.

- Ovde se kroz igru i zabavu uči razmišljanje van standardnih okvira. Zato je naša izložba i za decu i za odrasle. Na primer, kada čovek stane u ovaj ugao i neko ga uslika, tek kada okrene sliku naopako, shvatiće igru percepcije, jer na toj slici izgleda kao da je upravo hodao ili sedeo na plafonu - objašnjava direktorka i ističe da je na prostoru od 400 kvadratnih metara izloženo 70 eksponata.

 

Prema njenim rečima, u ovom muzeju najviše uživaju deca. Kako sama kaže, mališani su kreativni i nemaju ograničenja, jednostavno samo prihvate iluziju, dok odrasli uporno traže objašnjenje.

- To se najviše primeti u slaganju drvenih didaktičnih igrica. Vrlo često se dešava da ih deca slože, a odrasli ne, zbog klasičnog ukalupljenog načina razmišljanja. Zato su ovakvi muzeji svetska atrakcija i zasad postoje samo u pet gradova na svetu, u Beču, Ljubljani, Zadru, Zagrebu, Omanu i sad u Beogradu - kaže Tomanovićeva i dodaje da muzeji ovog tipa tek treba da se otvore u Njujorku, Kanzasu, Berlinu, Rimu, Dubaiju...

Ono što najviše iznenađuje posetioce jeste vorteks tunel, u kojem mozak prosto ne razume ono što oko vidi. Naime, reč je mostu koji okružen cilindrom različitih šara, koji se vrti. Nakon svakog narednog koraka stiče se utisak da se most ljulja i da će tlo pod nogama nestati svakog trenutka. Međutim, iako smo shvatili da je reč o iluziji, zbog obrtanja šarenog cilindra, kada smo ponovo ušli u tunel, razum i čulo vida opet nisu mogli da se usaglase, pa smo se čvrsto držali za ogradu mosta i iznova padali u iluziju.

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju

Alo / Masanori Jošida

Pogledaj galeriju