Bizarni psihički poremećaji za koje niste čuli!

Kapgrasov sindrom

Ljudi koji pate od ovog poremećaja veruju da njima bliski ljudi nisu oni za koje se izdaju već da su zamenjeni dvojnicima. Ovaj se poremećaj obično povezuje s paranoidnom šizofrenijom, ali se može javiti i kod ljudi koji su pretrpeli povrede mozga ili boluju od demencije.

Sindrom strane ruke

Zamislite da vaša ruka funkcioniše nezavisno od vaše volje i kontrole. Upravo to se događa pacijentima obolelim od sindroma strane ruke. Ovaj poremećaj je baš neugodan jer ljudi ponekad iznenada zgrabe nepoznatu osobu na ulici, bace šoljicu kafe ili spuste slušalicu dok razgovaraju s nekim.

Kotardov sindrom

Ovaj poremećaj kod obolelih uzrokuje mišljenje da su oni zapravo mrtvi ili da su im otkazali unutrašnji organi. Obično se javlja kod ljudi kojima je dijagnostifikovana šizofrenija ili bipolarni poremećaj, ali može se javiti i kod onih koji boluju od tumora ili migrena.

Sindrom Alise u zemlji čudesa

Stanje u kom pacijent ima poremećaj shvatanja prostora i vremena, pa i sebe samog. Oboleli mogu da vide neke predmete manje nego što oni jesu, a neke mnogo veće. Ponekad imaju problem s poimanjem veličine delova svog tela, što može da prouzrokuje paniku. Povezan je s migrenama i tumorom mozga, ali može ga izazvati i upotreba psihoaktivnih supstanci.

Jerusalimski sindrom

Radi se o tome da neki ljudi pri poseti gradu Jerusalimu dožive snažan verski zanos, a to uključuje i halucinacije kao i iluziju o tome da proviđenje. Ovaj sindrom je zabeležen i kod hrišćana i kod jevreja, a obično prođe sam od sebe nekoliko nedelja posle napuštanja grada.

Pariski sindrom

Od ovog sindroma obolevaju isključivo Japanci koji dođu u posetu Parizu. Radi se o doživljavanju svojevrsnog nervnog sloma, pri kojem ih prvo spopadne jak osećaj frustracije, a zatim i napad besa. Stručnjaci to objašnjavaju vrlo jakim kulturnim šokom i velikoj razlici između toga šta su očekivali od "grada svetlosti" i onoga šta ih je dočekalo.

Sindrom stranog naglaska

Ovo je jedan od najređih poremećaja. Od 1941. do 2009. godine zabeleženo je samo 62 slučaja. Posle povrede mozga, osoba i dalje govori svoj jezik, ali s jakim stranim naglaskom.

Stendalov sindrom

Ljudi s ovim poremećajem doživljavaju napad anksioznosti i napade panike, a ponekad i halucinacije kad se nađu pred nekim poznatim umetničkim delom. Smatra se da reakciju uzrokuje sugestija o ogromnom umetničkom značaju pojedinog dela. Ime je dobio prema Stendalovoj knjizi u kojoj je autor opisao svoju zadivljenost firentinskom umetnošću.

Diogenov sindrom

Karakterišu ga lična zapuštenost, gubljenje higijenskih navika, povlačenje iz društva, a povremeno i opsesivno skupljanje predmeta. Čest je kod ljudi koji počnu da pate od staračke senilnosti.

Poremećaj telesnog identiteta

Ljudi koji pate od ovog sindroma osećaju jaku potrebu za amputacijom određenih delova svog tela koje smatraju suvišnim. S obzirom na to da im je teško da pronađu doktora koji bi im amputirao zdrav ud, može se dogoditi da to pokušaju da urade sami što vodi do opasnog samosakaćenja.

Autofagija

Reč je o poremećaju pri kom osoba ima veliku potrebu da konzumira sopstvene delove tela. Obično se radi o kompulsivnom žvakanju prstiju, jezika ili obraza. Ovaj poremećaj može da varira od blagih do vrlo ozbiljnih slučajeva u kojima osoba sebi ugrožava život.