Bombama na fudbal

Posle napada u metroima, na aerodromima i šetalištima, odlučili su da isto urade i nadomak stadiona u Dortmundu. Da li to možda nisu dovoljno šokirali sve, pa su želeli da dobiju dodatnog medijskog prostora? Situacija je jasna, njihov napad na autobus sa fudbalerima Borusije obišao je planetu, te su svima stavili do znanja da se ne šale.

Tako su ljudi širom sveta umesto fudbalskog spektakla pratili izveštavanje o tome ko su napadači i šta su im motivi. Jasno je da su teroristi dobili „prvo poluvreme”. Zaokupili su pažnju čitave planete, o bombaškom napadu je razmišljalo skoro 80.000 osoba na stadionu, ali i milioni kraj malih ekrana, pa je i fudbal pao u drugi plan. I ovaj primer nam je pokazao kako nesreća brzo ujedinjuje navijače... Pristalice Monaka su skandirale ime njihovog rivala, dok su navijači Dortmunda ugostili protivnike, te tako pokazali da su jači i od terorizma. Samo, nije dobro da samo nesreća zbližava ljude.

Postavlja se jasno pitanje - dokle? Kao da nam nije bilo dovoljno terorizma u Francuskoj, Španiji, Rusiji, Švedskoj? Ili možda teroristi smatraju da nije bilo dovoljno žrtava, pa su odlučili da deluju i na fudbalskim borilištima. Doduše, bombe nije bilo na samom stadionu, već ispred. Ali može li neko da nam garantuje da će se teroristi zaustaviti na napadima na autobuse? Sada je najvažnije da lopta nastavi da se kotrlja, da nam ne izbuše fudbal. Na redu je „drugo poluvreme”, a u njemu teroristi moraju biti potučeni do nogu. I ne smeju Nemci da budu usamljeni u tom kontranapadu, ovo je zajednička utakmica svih nas i u njoj ne sme da bude povlačenja. Samo združenim snagama možemo da očekujemo pobedu!