Bravo, Nole!

Uopšte nije bitno šta bi drugi rekli. Čovek je jedinka za sebe, na planeti ne postoje dve osobe sa istim sudbinama, istim putevima, tako da se ni sa kim ne treba porediti ni u čemu, apsolutno. Ne samo u sportu, nego i u životu.

Ne mogu da tvrdim, ne poznajem Noleta, ali bih rekao da je dobio uvid u neke vrlo bitne istine u životu, a to su - ne upoređuj se ni sa kim, ne takmiči se, ne osuđuj, nemoj da brineš, oslobodi se osećanja krivice, oslobodi se straha, jednom dnevno se nasmej do suza i, što je najvažnije, prepusti se toku.

Nije tenis sve u životu. Jeste mu tenis dao mnogo, ali postoje važnije stvari od tenisa. Ali to morate sami da shvatite, a Novak je, pretpostavljam, shvatio. Ne mislim samo na porodicu, privatni život, nego i na unutrašnji mir. Postoji citat: “Kakva je korist čoveku ako osvoji svet, a izgubi dušu?”. Takođe, Novak je promenom prioriteta pokazao da je hrabar i da je spreman da se prepusti toku. Poslužiću se još jednim citatom: “Tek kada prestanemo da se plašimo, počnemo zaista da živimo”. Novak je prestao da se plaši gubitka prvog mesta. Prestao je da se plaši gubitka slave, ega i svega usputnog. Oslobodio se, između ostalog, i pritiska. “Rajska ptica nikad ne sleće na ruku koja se grči”. Bravo, Nole!

Na kraju, taman sutra nam da kaže: “Ljudi, odoh na pecanje, finito”, niko ništa ne bi mogao da mu zameri. To je njegov život, aman.