Budućnost je na selu!

 

Da će nas gradsko bitisanje prepuno lakog novca, rijalitija i otuđenosti vratiti ruralnim predelima, smatra i glumica Jelena Gavrilović, koja je to shvatila glumeći gradsku devojku u novom filmu Radoša Bajića „Braća po babine linije“, u kojem se upravo radi o sudaru svetova s različitim merilima vrednosti.

U intervjuu za „Alo!“, Jelena je pričala o tome kako se snašla u seoskim uslovima, šta misli o životu na selu, kako je raditi sa Bajićem, kao i da li je nakon raskida sa verenikom spremna na novu ljubav.

Šta misliš, zašto je Radoš baš tebi ponudio jednu od glavnih uloga i kako si se ti kao gradska devojka snašla?

- Glavni akteri filma su junaci serije „Selo gori, a baba se češlja“, koje publika voli i na koje je navikla. Radoš je želeo da film obogati nekim novim likovima i bila mu je potrebna gradska devojka, mislim da je zbog toga baš mene i izabrao. Igram mladu ženu, devojku iz grada, koja u ovom današnjem vremenu traži svoj put, pokušava da se ostvari i da preživi u tim okolnostima. Moram reći da do sada nisam snimala po tako ekstremnim uslovima, po blatu, kiši, po kamenolomima... Toliko sam puta pala u šumi hodajući na štiklama, prethodno pokušavajući da se uhvatim za granu. Baš je bila avantura.

Igraš plavušu koja sa Radašinom beži ka Beogradu? Kakav je Radoš kao partner?

- Radoš mi je mnogo pomogao kako životnim, tako i glumačkim savetima. Mogla sam u potpunosti da se oslonim na njega, što mi je umnogome olakšalo posao. Ne radi uvek partner za tebe, a on je kao reditelj i kao partner bio potpuno predan poslu i nama glumcima. Njegov lik je urnebesan, on priča jednostavne, narodske, poučne i smešne priče koje te na kraju nateraju i da se zamisliš.
Radašin je prototip pravog, neiskvarenog i iskrenog čoveka, koji svet posmatra na sebi svojstven način. Nema više takvih ljudi, svi su nešto proračunati...

 

Radoš je u jednom intervjuu rekao da je ovo tvoja šansa da postaneš vrhunska filmska glumica. Slažeš li se s tim?

- Volela bih, jer je film moje lično opredeljenje. Glumci često ne mogu da se odluče između filma i pozorišta, ja mogu, više volim film. Film je moja ljubav.

Misliš li da je budućnost na selu ili u gradu i da li bi se zbog ljubavi odlučila za seoski život?

- Moj stav je vrlo jasan i mislim da ćemo morati da se vratimo na selo. Sve više ljudi se vraća životu na selu, sve više njih kupuje imanja, time obezbeđuje zemlju, a i hranu, jer sve je zagađeno. Nije nam samo zagađena sredina, zagađene su nam misli. Čovek prosto želi da se odmori od svega, to činim i ja leti posećujući svoju vikendicu. Što se ljubavi tiče, nikad se ne zna šta može život da ti donese. Ne znam šta bih sve zbog ljubavi bila u stanju da uradim. Svako od nas traži svoj put i ne znaš šta je tvoja sreća i da li leži na selu ili u gradu. Tražiš je, pa valjda ćeš je naći.

Dosta se pisalo o tvom raskidu veridbe. Da li je teško staviti tačku na ljubav koja je vodila ka oltaru?

- Uvek je teško kada nešto moraš da prekineš. Kažu da su raskid i selidba male smrti. Nisam mnogo puta raskidala, ali sam se mnogo puta selila. Tako je, kako je, život ide dalje, a to je nešto što moraš da podneseš.

Da li si spremna za novu ljubav?

- Svaka je žena spremna za novu ljubav. Kada nešto završiš, potpuno je prirodno da onda nešto i započneš, ali moraš da se otvoriš i budeš spreman da ti se ljubav desi. Ne treba tražiti vezu, ona se dogodi.

Koliko ti je učešće u TLZP-u promenilo život i koga bi od kolega volela da vidiš na toj sceni?

- TLZP je bio fantastično iskustvo, jer kada bih imala priliku da visim sa plafona i đuskam kao Majkl Džekson. Kad sam dobila ponudu, nisam imala nikakvu dilemu. Donelo mi je popularnost, da me ljudi prepoznaju i identifikuju se sa mnom. Bilo mi je mnogo lepo, učestvovala bih i u novoj sezoni. Volela bih da vidim mnoge kolege, najviše Gordana Kičića, on mi je urnebesno smešan i odlično peva.