Čekao 60 godina istinu o očevoj smrti!

On tvrdi da je decenijama pokušavao da dokuči istinu o smrti svog oca, Ladislava Červenka, koji je 1957. bio na robiji u Okružnom zatvoru u Novom Sadu, ali da je tek sadašnji upravnik te ustanove pristao da otvori službene knjige i udostojio ga odgovora 

U ispovesti za „Alo!” Červenko otkriva da su njegovoj majci u vreme Josipa Broza Tita pretnjama zečepili usta kada je posumnjala sa se njen muž ubio isteka robije, dok su njega, brata i sestru otrgli iz porodičnog doma i smestili u domove za nezbrinutu decu!

Edmund Červenko kaže da njegova porodica generacijski trpi nepravdu i da su njegovi najbliži završili tragično. Zla sudbina njegove familije traje još od 1957, kada mu se otac Ladislav, navodno, obesio u Okružnom zatvor u Novom Sadu, svega nekoliko dana pre isteka kazne!

 

 - Trebalo mi je punih 60 godina da dobijem zvaničnu potvrdu i saznam okolnosti i tačan datum očeve smrti! Imao sam sedam godina kada je otac bio u zatvoru. To je bilo Brozovo vreme i nikome nisu polagali račune ako nekog ubiju! Kada je moja majka Veselinka tražila zvaničnu potvrdu o smrti, zapušili su joj usta tako što su joj oduzeli troje dece! Mene su sa sedam godina strpali u dom za nezbrinutu decu u Futogu. Brata Ladislava (10) smestili su u Jabuku kod Pančeva, a sestru Mariju (12) čak u Rijeku. Mama je ostala udovica sa 26 godina. Da li bi se čovek ubio ako ga napolju čeka mlada žena sa troje dece? - ogorčeno pita Edmund Červenko.

On kaže da su nadležni 60 godina krili informaciju o smrti njegovog oca i da ni dan-danas ne zna zbog čega.

- Ne bi ni ovog puta dobio odgovor da se moj advokat Boško Žilić nije direktno obratio Zoranu Jovanoviću, upravniku zatvora. On je prvi odgovorio i dokazao da svoju funkciju obavlja profesionalno i pošteno. Svi njegovi prethodnici su ćutali o tome, samo ne znam po čijoj direktivi. U knjizi matičara je četiri puta precrtavan datum očeve smrti i uvek je upisivan drugi. Mesec i godina su bili isti, novembar 1957, ali je uvek upisivan drugi dan! Sahranjen je na katoličkom groblju u Novom Sadu bez obeležja, kao ker! - kaže Červenko i ističe da mu je otac bio pekar i da nije bio politički angažovan.

 

 - Šta je on kao pekar mogao da uradi?! Da ukrade možda dva džaka brašna? Nije se nikada petljao u politiku! Moja mati je sa 14 godina pristupila oslobodilačkom pokretu i pomagala u previjanju ranjenika. Išla je u pekaru kod mog oca da kupuje pogačice i tako su se upoznali. O očevoj smrti nikada nije htela da priča. Od nje smo bili odvojeni do 1963, tek tada je prestala da traži istinu o očevoj smrti. Umrla je sa 82 godine i nije saznala istinu - sa bolom u glasu kaže Červenko, koji ne može da se pomiri sa tom nepravdom.

- U zatvorskim knjigama iz 1957. piše da se obesio u zajedničkim prostorijama. To su prostorije za nepušače, u kojima osuđenici čitaju, igraju šah, pišu pisma. Otac je u to vreme mogao jednom mesečno da napiše pismo od 32 reda! Nije mogao da stavi štranjku oko vrata naočigled drugih, i to uoči izlaska! Nije imao pertle, niti kaiš, a u ćeliji bi ga neko video, jer nije bio u samici. Sve je to mnogo čudno i nejasno - kaže Červenko, čija porodica generacijski pati, kome su brat i sestra umrli od karcinoma, a ćerka Vladislava zverski ubijena