Četiri „političke smrti“

Objasniću svaku od njih u nekoliko detalja.

Odvojenost od realnosti: osećaj moći, privilegije, luksuzan život, skupi automobili, vozači, sekretarice, biznismeni, oni koji vas tapšu po ramenu, lepe žene, interesni „prijatelji“ - sve ovo prija. Međutim, vremenom takav život neretko odvede u paralelnu realnost, u kojoj se teško shvataju problemi običnih ljudi, zaboravljaju stari prijatelji, prestaje javljanje na telefone, a slika o problematici sklapa se uglavnom iz medija ili na osnovu informacija koje saradnici selektivno daju. Kako vreme odmiče, tako političar sve više počinje da veruje u serviranu sliku stvarnosti. Bolno otrežnjenje stiže na izborima.

Manjak rada na terenu: mnogi političari smatraju da medijski mogu poslati sve poruke i da će se na taj način stići do birača, uz pridobijanje podrške. U praksi, međutim, to nije slučaj. Jača je reč seoskog dobrog domaćina nego bilo kakva reklama. A do podrške takvih ljudi stiže se samo prisustvom na terenu, stalnim razgovorima i otvaranjem tema. Iza zatamnjenih stakala, posebno u kombinaciji sa ulepšanom slikom stvarnosti, ne vidi se dobro Srbija. A na izborima cela Srbija glasa.

Loš izbor saradnika: upravo najbliži saradnici su ljudi koji treba da predstave realnu sliku i da političaru pomognu da proceni šta je dobro, a šta ne. Međutim, posebno u strukturi vlasti, nije redak slučaj da najbliži saradnici vremenom počnu da svoju bliskost sa liderom (ili čak lažno pozivanje na lidera) pretaču u finansijsku, političku ili medijsku moć. Kada tako stečena moć dovoljno nabuja, saradnik postaje orijentisan pre svega na očuvanje ličnih pozicija, interesa i ciljeva, uz neizostavno podilaženje lideru. Takav saradnik direktno doprinosi odvajanju lidera od realnosti, odnosno gubitku podrške.

Oslanjanje na istraživanja javnog mnjenja: pod uticajem zapadnih kampanja i samozvanih domaćih i stranih „stručnjaka“ i „gurua“, postao je trend da se ne sluša realan glas naroda, već da se na osnovu istraživanja javnog mnjenja definišu poruke koje političar šalje biračima. Istraživanja mogu pokazati pravac, ali ne mogu biti jedini, niti ključni osnov za postavku kampanje ili oblikovanje programa. Nisu izbori supa iz kesice, pa da instant zamutimo vodu, podgrejemo, malo prokuvamo i dobijemo supu - oni traže ozbiljan rad i ozbiljno razumevanje problema. Takav pristup po pravilu rezultira neuspehom, po univerzalnom principu Valtazara Bogišića „šta se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“.

Poruka političarima u Srbiji: izbegavajte ove greške koliko možete. Budite u svakom trenutku svesni i prolaznosti funkcije koju zauzimate i relativnosti moći koju posedujete. Izbegavajte da se okružujete karijernim bitangama i trgovcima uticajem, ma koliko slatkorečivi bili i ma šta obećavali, jer će vas svakako prodati čim se na vidiku pojavi novi vođa ili ukaže prilika da uzmu više. Saslušajte i one koji vam ukazuju na greške, a ne samo one koji vas hvale. Razumite muke običnih ljudi. Učite iz grešaka prethodnika: deluje mi da je Aleksandar Vučić puno naučio gledajući greške onih koje je opijala moć. Pokušajte, nije teško, a može da znači puno.