Čičak prodao srebro i uništio fabriku!

Čičak, kome je glavna preokupacija da po društvenim mrežama pljuje predsednika Aleksandra Vučića, prema njegovim rečima, od prodaje srebra u inostranstvu uzeo je oko 630.000 evra, koliko je otprilike, prema privatizacionom ugovoru, i platio celu fabriku.

- Kada je Čičak kupio firmu od Agencije za privatizaciju, dobio je bukvalno na poklon srebro u vrednosti od preko 600.000 evra, koje državu tada uopšte nije zanimalo. To srebro se koristi za proizvodnju akumulatora, ali bez obzira na to što su radnici upozoravali one koji su popisivali imovinu, odgovor je bio da ih to ne zanima - tvrdi Savković.

Prema njegovim informacijama, nije jasno da li je izvoz srebra koji se dogodio 2010. godine realizovan uz dozvolu Narodne banke Srbije, ali je potpuno izvesno da se taj novac nije vratio u fabriku. Savković kaže da je manja količina srebra prodata i na domaćem tržištu.

On dodaje da je fabrika uspešno poslovala do 2012. godine, kada su na naplatu počeli da pristižu krediti koje je Čičak uzimao, a nije vratio nijednu ratu. Osim toga, gomilali su se i dugovi za struju, vodu i ostale komunalije, koje bivši funkcioner JUL-a nije želeo da plaća.

- Fond za razvoj je pokrenuo hipoteku s namerom da proda objekte. Međutim, izvršitelj nije mogao da ih proda jer je preduzeće „Krušik akumulatori“ proglašeno za firmu od posebnog značaja za odbranu i bezbednost. Čičak je svojim postupcima ugrozio snabdevanje akumulatorima avijacije Vojske Srbije, pošto je „Krušik akumulatori” bila jedna od fabrika u tri zemlje koje su proizvodile akumulatore za ruske „migove” i helikoptere - tvrdi Savković.

Uz posredovanje Savkovića i tadašnjeg ministra odbrane Bratislava Gašića, državna fabrika „Krušik Holding” zaposlila je preostalih 75 radnika „Krušik akumulatora”, i istovremeno je preuzela dugovanja koje je Čičak ostavio gradu Valjevu. Preuzimanjem tog dela duga „Krušik Holding“ je na sebe uzeo i deo opreme za proizvodnju jer je ta oprema bila kao sudska zaloga pomenutog dugovanja prema lokalnoj samoupravi.

Država je, prema saznanjima „Alo!“, nakon toga pokušala da pokrene raskid privatizacionog ugovora, ali u tome nije uspela, a u celom ovom slučaju pokrenuto je i nekoliko tužbi.

- Kredite koje je uzimao Čičak sasvim sigurno nije ulagao u fabriku, već u svoj vozni park i luksuz. Od 2012. prestao je da isplaćuje sve obaveze, a sedište firme preselio je u Beograd - navodi Savković.