Čokoladni referendum!

U teoriji je međunarodno pravo jednako za sve. U praksi je to ipak malo drugačije, jer ako ste van Evropske unije, ili čak „slabije” rangirana zemlja unutar same Unije, zakon, pravo, pravila... nisu isti za sve.

A ide se toliko daleko da čak i jednu najobičniju čokoladu ne možete jesti s istim zadovoljstvom kao evropska vlastela. Ona je slabijeg kvaliteta za kmetove i, naravno, priča se ne završava na čokoladi, već je tu još mnogo drugih stvari. U tom košu nismo sami, tu su i Poljaci, Slovaci, Hrvati... Slabije rangirani.

Nažalost, tu se priča ne završava, a za taj deo smo valjda i sami zaslužni iz straha da se vlastela ne naljuti. Tako, kao u srednjem veku, važi nepisano pravilo da „ako srpski državljanin ubije drugog srpskog državljanina ima da robija onoliko koliko je propisano zakonom“.

Međutim, ukoliko „srpski državljanin ubije osobu koja je deo vlastele, sada da li je to, recimo, Francuska ili neka druga zemlja, ima da se kazni barem sa barem 20 godina više“.

Tako je i sa Kosovom i Metohijom, jer je evropska vlastela odlučila da je to specijalan slučaj, a ako ne budemo dobri, možda nam „pronađu još neki specijalan slučaj”. A kakva je razlika između Katalonije i Kosmeta? Što bi neki rekli, možda su Katalonci samo odabrali pogrešan put ka nezavisnosti, umesto da ubijaju, vade organe, pale crkve... Možda bi onda dobili podršku međunarodne zajednice.

Sila boga ne moli, ali još da nas terate da se smeškamo dok nas gazite? Ne ide. Malo je mnogo. I za kraj reči Džordža Orvela: „Sve životinje su jednake, ali neke životinje su jednakije od drugih”.