Toliko smo postali jadni da svaka belosvetska šuša daje sebi za pravo da nas vređa i lupi nam čvrgu „u prolazu”, a mi sve to moramo da oćutimo i uz smešak prihvatimo „jer smo mali”!
Koliko se onda razlikujemo od kolonijalne Indije, gde su Britanci kolonizatori tretirali Induse kao građane drugog reda? Razlikujemo se. Po tome što su se britanski namesnici induskim predstavnicima obraćali sa elementarnom pristojnošću. Čak i za to vreme otvorenog kolonijalizma bilo bi nezamislivo da neko levo smetalo iz Velike Britanije urla na tamošnjeg induskog funkcionera.
Kako smo onda došli do toga da neka prćepača iz Euleksa, sekretarica takoreći, čije je jedino ovlašćenje da nakuca ono što joj se izdiktira preti predsedniku Srbije da će ga „oterati u penziju” ako objavi saopštenje o zvaničnom sastanku u Predsedništvu Srbije? Kako? Tako što smo ćutali. Tako što smo pre toga dozvolili da nam američki ambasador menja gramatiku i određuje kako se čita njegovo prezime - da je on „Skat”, a ne “Skot”, jer mu se ne sviđa značenje njegovog imena na srpskom. Tako što nismo ni pisnuli kada nam je jedan evropski zvaničnik zabrinutim, ali saosećajnim tonom i sa prigodnim izrazom lica, rekao da se „boji ishoda predsedničkih izbora u Srbiji posle Trampove pobede u SAD“.
Krivi smo, dakle, mi. Oni se samo ponašaju onako kako im se može. A mi smo im pokazali da može sve. Hvala Nikoliću što se pobunio. Ali bojim se da je kasno. A i da nije ni iskreno. Jer, da se ne lažemo, ćutao bi i Toma da već nije u kampanji za nov predsednički mandat. Kao što je, sigurna sam, ćutao i do sada.
povezane vesti
