Da li je ishrana bez glutena trend ili potreba?

Danas je svest o važnosti pravilne ishrane i povezanosti hrane sa zdravljem sve veća, pa zato ne čudi trend uvođenja bezglutenske ishrane kod dela populacije koja ne boluje od celijakije ili bolesti povezanih sa glutenom.

Žitarice su sastavni deo uravnotežene ishrane pa čine temelj piramide pravilne ishrane. U skup žitarica pripadaju pšenica, ječam, raž, pirinač, kukuruz... a sve te žitarice i njihovi proizvodi su deo tradicionalne srpske ishrane.

Uz navedene tradicionalne žitarice, nutricionisti sve češće preporučuju korišćenje pseudožitarica - poput heljde, amaranta i kvinoje jer sadrže kvalitetne aminokiseline, a i bogate su mikronutrijentima.

Danas se žitarice i njihovi proizvodi sve češće povezuju sa pojmom gluten pa se očekivano postavlja pitanje šta je on zapravo.

Gluten je lepljiva belančevina koju sadrže žitarice kao što su pšenica, raž, ječam, ovas. Ove belančevine oštećuju sluzokožu tankog creva zbog čega dolazi do upale. Organizam reaguje tako što stvara različita antitela protiv glutena, međutim na taj način uništava i druge ćelije.

Za razliku od izgleda tankog creva zdravih ljudi, gde je sluzokoža puna resica pomoću kojih se organizam snabdeva hranljivim materijama iz hrane, kod ljudi koji boluju od celijakije, te resice atrofiraju i potpuno nestaju, pa se dragoceni nutrijenti izbacuju i tako dolazi do njihovog manjka.

Zbog mišljenja jednog dela populacije da sprovođenje bezglutenske ishrane može uticati na smanjenje telesne mase kao i na zdravlje, nije retkost da se zdrave osobe priklanjaju prehrambenim obrascima za koje vide da se preporučuju u lečenju određenih bolesti, iako ih nemaju.

Prema poslednjim istraživanjima osobe koje sprovode bezglutensku ishranu ukupan energetski unos manji od preporučenog i da veći deo energije dolazi od masti i proteina, a manji iz ugljenih hidrata. Navode, takođe, i da je jedan od činilaca neuravnoteženosti takve ishrane prekomeran unos zasićenih masnih kiselina pa samim tim i manji unos prehrambenih vlakana, to je jasno budući da bezglutenska ishrana podrazumeva smanjene unosa žitarica i njihovih proizvoda čak i kod dece i adolescenata.

Istraživanje sprovedeno na populaciji dece i adolescenata uzrasta 12-17 godina, potvrđuje važnost konzumacije doručka i unosa žitarica i njihovih proizvoda u sklopu prvog obroka u danu. Rezultati su pokazali da deca i adolescenti koji doručkuju žitarice, u odnosu na one koji doručkuju druge oblike obroka, imaju veći unos vlakana i mikronutrijenata. Osim toga, deca i adolescenti koji redovno konzumiraju žitarice za doručak imaju pravilniji rast i razvoj, a kanije imaju manji indeks telesne mase.

U tim slučajevima uvođenje bezglutenskih žitarica i pseudožitarica u ishranu može biti korisno za postizanje adekvatnog nutritivnog statusa, ali ovakva ishrana mora biti dobro isplanirana.

U ovom trenutku postoji malo dokaza koji ukazuju na značajne zdravstvene koristi bezglutenske ishrane među pojedincima koji nisu oboleli od celijakije ili nemaju alergiju na gluten. Potrebno je još mnogo istraživanja kako bi se dokazala korist bezglutenske ishrane prilikom lečenja drugih medicinskih stanja, poput dermatitisa herpetiformisa, sindroma iritabilnog creva, pa i neuroloških i autoimunih bolesti.

Bitno je da se naglasi da kod zdravih osoba sva hrana može biti deo pravilne ishrane ukoliko se konzumira u umerenim količinama.