Da li vam preti infarkt?

Intenzivan bol u grudima, razdiranje, vrelina kao da vam je neko stavio užareni ugalj, a sve to u trajanju dužim od pola sata, siguran je znak da ste doživeli infarkt. Ako ste imali dugu istoriju zapuštene koronarne bolesti, visok krvni pritisak, pušite, imate „šlauf“ oko struka i ako ste pritom i dijabetičar, infarkt nije nikakvo iznenađenje.

Stare navike

Faktori koji utiču na pojavu infarkata se ne sabiraju, nego množe. Visok pritisak, masti u krvi i dijabetes sve zajedno kod jedne osobe govori da je verovatnoća za infarkt 16 puta veća od proseka. Srčani udar najčešće pogađa dugogodišnje kardiovaskularne bolesnike (angina pectoris), koji terapiju uzimaju neredovno, ne pridržavaju se saveta lekara, puše, ne vode računa o ishrani, jednom rečju, nisu spremni da drastično promene životne navike. Vrlo retko se dešava da dođe kao grom iz vedra neba (fenomen iznenadne srčane smrti), a takvi pacijenti često ne uspeju ni da stignu do bolnice.

Zlatni sat

Kod infarkta brzina reagovanja je presudna za dalji tok bolesti. Čim osetite oštar bol u grudima, koji se javlja u najvećem broju slučajeva, odmah pozovite Hitnu pomoć. Ako se pacijent javi u prva tri sata (idealno tokom prvog, maksimalno u roku od šest), otvori mu se krvni sud, nakon čega ne ostaju nikakve posledice, kao da se ništa nije desilo, objašnjavaju stučnjaci.

Ostavite pušenje

Čak 90 odsto prvih srčanih udara izazvali su pušenje, povišeni pritisak, ishrana, debljina, neaktivnost i stres. Svetski kardiolozi zaključili su da sa preventivom treba početi od rođenja, odnosno, svoju decu učiti zdravom životu od prvog dana. Nakon navršene 45. godine (sve i da ne pušite i niste gojazni), trebalo bi jednom godišnje proveriti pritisak i uraditi laboratorijski pregled.