Da se ne zaboravi!

Ni za 76. godina nisu utihnuli krici i plač dece ubijenih u kompleksu koncentracionih logora Gospić-Jadovno-Pag koje osnovaše satnici Artuković i Kvaternik u zločinačkoj NDH.

Baš u tim jamama, od kojih je najčuvenija “Šaranova” zverski je ubijeno 40.123 ljudi, mahom Srba, a čitav kompleks ustaše osmislili su kao prostor za uništenje Srba i Jevreja. Mogli su Srbi i Jevreji da biraju ili će postati neki vid “Hrvatskog cvijeća” ili za njih u fašističkoj tvorevini Pavelića nema mesta, a jedino im se obećava kama, vešanje ili jama.

Zbog svih tih ljudi koji su ubijeni, samo zato što su druge vere ili nacionalnosti, zbog mrtve dece kojima je u prelepoj Lici prekinuto detinjstvo od krvnika iz NDH, Jadovno ne sme nikada da se zaboravi.

Neka Hrvatska radi šta želi i neka i dalje stavlja table sa natpisom “Za dom spremni” pored logora gde su se njihovi crnokošuljaši takmičili ko će više i brutalnije pobiti Srba, neka ih...

Borimo se protiv ovakvih stvari pameću, učimo našu decu da vole, da u čoveku traže čoveka, a ne naciju ili veru, ali ih isto tako podučimo šta su njihovi preci preživeli, ko ih je pokrštavao i od Ilije pravio Antu ili Aliju. Moraju nam potomci znati ko su, odakle su i da je u toj Lici, na tom kršnom Velebitu mnogo pre Josipa bio Miloš, Dušan ili Jovan.

Zbog toga je danas važno da se poklonimo žrtvama u jadnom i tužnom Jadovnu i u Gospiću, koga su i u ratu devedesetih neki novi ljudi sa slovom “U” na glavi uništili, kako bi se odužili precima, a preneli poruku ponosa našim potomcima. Da se ne zaboravi!