Da se više ne nadamo?!

Dugo sam mislio da je problem u mentalitetu srpskih fudbalera, ali nije. Radomir Antić je juče lepo rekao da i „Barselona ima u svojim redovima velika imena, ali se oni ne takmiče međusobno“. Čovek je bio potpuno u pravu. Ne igraju velika imena, igra tim, a srpski tim ili se takmiči međusobno, a ne sa protivnikom, ili ne zna. Prosto, ne ume, nema kvalitet. To je poenta.

Sa kolegama, komšijama, rođacima, svim zaljubljenicima u fudbal uvek pričam „Imamo mi igrače u velikim klubovima“, tešimo se, nadamo, kažemo da smo objektivno jači od Poljske, Češke, Mađarske, Norveške, Danske, koga god... Ali, lažemo sebe. Nismo jači. Ne vidim gde drugde možemo da pokažemo kvalitet, osim na terenu. Kao grupa, nismo jači ni od koga ozbiljnijeg. Nebitno je, zaista, što naši igraju u Seriji A, Bundesligi, Premijer ligi, kada to ne mogu da pretvore u svoju glavnu snagu na igralištu.

Nego, da se mi ne zavaravamo. Nećemo otići ni u Rusiju na Mondijal 2018. godine, realno. Radovali smo se kad smo saznali da smo u kvalifikacijama u grupi sa Portugalom, Danskom, Albanijom, pa smo iza njih, zamalo najgori. Opet pravimo istu grešku sa grupom za Mondijal. Nećemo mi biti ispred Austrije, Velsa i Republike Irske. I oni će biti za nas nepremostiva prepreka, i tako u krug, ko zna do kada.