Da vam alergija ne upropasti odmor!
Shutterstock
Najčešći oblik alergije je polimorfna svetlosna erupcija, a statistike pokazuju da od nje oboli svaka četvrta osoba , Foto: ShutterstockRazlog? Sve učestalije alergije na sunce. Crvenilo, svrab, osip, mehurići ili bolni čvorići na koži nisu samo neprijatna, već i bolna pojava, koja može biti i uzrok ozbiljnih zdravstenih problema. Već nekoliko dana, pa čak i nekoliko minuta nakon prvog izlaganja kože suncu mogu se pojaviti ovi simptomi, ali alergija može nastati i dosta kasnije, zbog čega je mnogi ne prepoznaju.
Dva tipa alergije
- Postoje dva tipa alergije na sunce - ranog i kasnog tipa. Alergija ranog tipa, kako joj samo ime kaže pojaviće se vrlo brzo, ali i nestati nakon što se sklonite u hlad. Alergija kasnog tipa pojavljuju se tek dan ili dva nakon izlaganja suncu - objašnjava dermatolog Gorana Isailović.
Važni saveti
Izbegavajte sunčanje u periodu između 11 i 17 časova
Ako se već sunčate, a posebno ako ste svetle puti, trebalo bi postepeno da se izlažete sunčevim zracima da bi se koža postepeno navikla
Zaštitni faktor nanosite na svaka dva sata l Na prve znake alergije odmah prekinite sunčanje
Najčešći oblik alergije je polimorfna svetlosna erupcija. Statistike pokazuju da od ovog tip alergije oboli svaka četvrta osoba. Najčešće pogađa mlađe žene, dok je kod muškaraca relativno retka pojava. Simptomi podrazumevaju osip, svrab i crvenilo kože, uz pojavu otoka, slično kao posle uboda insekta, a javljaju se na donjem delu vrata, zadnjoj strani ruku, pregibima ruku i nogu, svega nekoliko sati nakon izlaganja kože suncu.
Drugi najčešći oblik alergije je fotoalergijska erupcija. Najčešći simptomi su crveni osip koji svrbi i sićušni plikovi koji se javljaju tek dan ili dva nakon izlaganja suncu.
Kada da se javite lekaru?
- Ako se javi blaga alergijska reakcija, simptome najbolje smiruju hladni oblozi i uobičajene mere zaštite od UV zračenja. Ukoliko su simptomi intenzivniji, trebalo bi se javiti lekaru. Terapija podrazumeva antihistaminike i kortikosteroidne kreme - kaže doktorka Isailović.
Iako nije poznat tačan uzročnik alergija na sunce, veruje se da je krivac genetska predispozicija. Ipak, postoje i još neki faktori rizika, kao što su korišćenje određenih lekova, a reakciju mogu izazvati i različite hemikalije koje se nalaze u parfemima, sapunima i šamponima.
UVA I UVB
Kako sunčevi zraci sa sobom nose ultravioletno zračenje, oni se dele u dva tipa zraka.
To su UVA zraci i UVB.
UVA zraci dovode do starenja kože i alergijskih manifestacija, a oni se takođe nalaze u solarijumima.
UVB zraci mogu da dovedu do stvaranja melanoma na koži.
- Postoje i bolesti koje se pogoršavaju pri izlaganju suncu, kao što je slučaj sa lupusom eritematodes. Antibebi pilule, takođe, mogu da uzrokuju fotoalergijsku reakciju. Najlakši tretman je prestanak korišćenja uzročnika alergija - kaže doktorka.
Najbolji lek je prevencija
- Nosite odeću od laganih materijala i svetlih boja, šešir, naočare i obavezno koristite kreme sa zaštitnim faktorom. Izbegavajte direktno izlaganje sunčevim zracima i držite se pravila senke, odnosno potražite hladovinu kada primetite da je vaša senka kraća od vašeg tela - savetuje naša sagovornica.
Ono što zabrinjava je podatak da su alergije na sunce sve češća pojava. Dermatolozi kažu da je broj alergičnih u stalnom porastu, pa čak i da dostiže broj od 20 odsto svetske populacije. To je razlog više da povedete računa i pravilno se zaštite ovog leta.
Pravilo „dva prsta“
Kada i koliko treba nanositi kremu sa zaštitnim faktorom, doktorka Isailović je objasnila „pravilom dva prsta“.
- Na svaki deo tela treba naneti dva prsta kreme i ponavljati postupak na svaka dva sata. U toku jednog mazanja celog tela bi trebalo da nanesemo 30 ml kreme. To znači da bi u toku jednog dana na plaži trebalo da potrošimo najmanje 60 ml kreme za sunčanje - rekla je Isailovićeva.
Čuvajte mladeže
Kako sunce može da napravi problem koži, ljudi koji imaju više mladeža moraju bolje da se čuvaju od sunčevih zraka.
- Mladeže treba štititi zbog toga što se pri izlaganju suncu, struktura mladeža menja. Da li je promena opasna ili ne, može se videti samo pod dermoskopom - rekla je Isailovićeva. Ona je dodala da za mladeže treba koristiti losion koji služi kao barijera od sunčevih zraka i koji ih odbija od kože.
- Antisolarni krem mora da bude vodootporan i stabilan, da se ne bi skinuo pri ulasku u vodu ili kada se oznojimo na suncu - kaže doktorka Isailović.
Kome treba koji faktor?
U zaštiti od sunca nam pomažu i antisolarne zaštite, kao što su kreme sa SPF zaštitnim faktorom. Doktorka Isailović nam je objasnila koji tipovi kože bi trebalo da koriste određeni zaštitni faktor. Zaštitni faktor 15 - mediteranski tip kože, lako crni i skoro nikada ne gori. Zaštitni faktor 20 - tip kože koji lako crni, a retko izgori. Zaštitni faktor 25 - tip kože koji gori, ali retko i može da dobije dobru boju na suncu. Zaštitni faktor 30 - tip kože koji lako izgori i teško dobija boju. Zaštitni faktor 50 i 50+ koristi se za decu i za ljude izrazito bele puti koji nikada ne pocrne, ali veoma lako izgore.
povezane vesti
