Dačić: Srbija za sebe, ni za Istok ni za Zapad

Samit Jadranske povelje u Podgorici nije regionalni skup već je njegova ključna tema bezbednost, objasnio je Dačić za RTS.

On je dodao da je to skup zemalja, formiran 2003., koje imaju aspiracije da budu članovi NATO i njegova ključna tema je bezbednost , a u međuvremenu su tri zemlje od pet i postale članice NATO, rekao je on za RTS i istakao da je Srbija posmatrač u toj situaciji.

Na samitu su se čuli izrazi iz vremena gvozdene zavese kao što su Zapad i Istok, iako komunistčkog Istoka više nema, ukazao je Dačić.

"Čuli smo da zemlje Zapadnog Balkana treba da se opredele za Zapad. O kakvom sada Zapadu pričamo kada je pala "zavesa"? Gde je taj istok? Njega više nema. Ovde je pitanje Rusije, sve se gleda kroz odnos prema Rusiji", napominje Dačić.

"Zato sam rekao da je skup koristan a Srbija učestvuje relaksirano jer nema želju da bude clanica NATO-a, niti nekog drugog bloka koji više ne postoji. Ta podela se ponovo vraća i od zemalja se traži da se opredele. Srbija nije ni za Istok ni za Zapad, ona je za sebe", navodi Dačić.

Samit nikada nije bio održan na nivou premijera, ali ove godine je podignut na taj nivo zbog Crne Gore, dodao je Dačić.

Srbija, ističe, uvažžava Crnu Goru kao državu ali je, smatra, veliko preterivanje kad se kaže da Crna Gora ima vodeću ulogu u odbrani regiona. 

Pozitivno je što je Pens boravio u regionu, Srbija posmatrač

Potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić pozitivnim je ocenio to što je potpredsednik SAD Majk Pens boravio u nasem regionu i dodao da Beograd očekuje da on ima dobru ulogu u odnosima Srbije i SAD, što je pokazala i nedavna poseta predsednika Aleksandra Vučića Vašingtonu.

Govoreći o samitu Dačić kaže da je taj događaj bio u funkciji promocije NATO, nego regiona i više od toga su bili zainteresovani za uticaj Rusije.

Reč je o skupu lidera zemalja koje žele da budu članice NATO, a Srbija je posmatrač.

Odnosi Srbije i Hrvatske ključni za region

Odnosi Srbije i Hrvatske su ključni za odnose u regionu, poručio je potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i istakao da zato treba uložiti maksimalan napor da dve države nađu zajedničke tačke za razvoj takvih odnosa.

Dačić je ocenio da je previše potrebe sa hrvatske strane za, kako je rekao, relativizovanjem određenh pitanja iz istorije i prošlosti kako bi na taj način opravdali neke njihove postupke.

Za tim nema potrebe, kazao je Dačić i dodao da naše dve zemlje moraju da traže dodirne tačke.

"Videli ste da je došlo do određenih pomaka u našim odnosima u smislu da su se desili neki događaji koji bi mogli da podstaknu da počnemo da pričamo ozbiljno o budućnosti, a to je pre svega izbor predsednika Aleksandra Vučića i dolazak hrvatske predsednice na inauguraciju", rekao je Dačić.

Podsetio je da je prošle godine u julu, na primer, pokrenuto pitanje rehabilitacije kardinala Alojzija Stepinca, zatim je usledilo obnavljanje suđenja Branislavu Glavašu za ratni zločin nad Srbima, pa podizanje spomenika Miru Barišiću, kao i hrvatsko blokiranje Srbije u otvaranju poglavlja 23.

Ove godine, ukazao je Dačić, imamo uvođenje višestruko više takse na uvoz u Hrvatsku poljoprivrednih proizvoda iz zemalja koje nisu članice EU, što bi se, prema njegovim rečima, moglo protumači kao jedan mali "ekonomski rat" protiv Srbije.

"I kao šlag na tortu je obeležavanje Oluje uz učešće (Marka Perkovića) Tompsona, čoveka koji je dobio mnogo više na medijskom značaju nego što to objektivno zaslužuje. Reč o ustaškoj propagandi sa ustaškim pokličima i pozdravima. On ove godine ne peva doduše u Kninu, ali će pevati sutradan u Slunju i to na dan obeležavanja 75 godina od velikog pokolja koji se dogodio na tom području", rekao je Dačić.

Dačić je zaključio da Srbija i Hrvatska zadugo Oluju neće tumačiti na isti način, kao što, kako je rekao, oni i dan danas neke događaje iz Drugog svetskog rata tumače na drugačiji način.