Sednica je počela oko 16 sati, a kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, Savet bezbednosti UN će razmatrati izveštaj generalnog sekretara te svetske organizacije o radu Unmika u periodu od 16. januara do 15. aprila 2016.

Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić založio se danas na sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj radu Misije UN na Kosovu (Unmika) da se ne smanjuju njeni resursi i da Savet bezbednosti i dalje četiri puta godišnje razmatra situaciju na Kosovu.

Dačić je naveo da Priština još nije preduzela neophodne korake za punu implementaciju dogovorenog u okviru briselskog dijaloga i da još nije obezbeđena sistemska i institucionalna zaštita srpske zajednice, što je trebalo obezbediti formiranjem Zajednica srpskih opština.

"Zbog nedostatka političke volje i krize institucija u Prištini, sa žaljenjem konstatujem da još nisu ispoštovane ključne odredbe Briselskog sporazuma koje se odnose na formiranje i funkcionisanje ove Zajednice", rekao je Dačić.

On je rekao da "radikalizacija političkih prilika i pogoršanje bezbednosne situacije usled političkog previranja i jačanja ekstremizma predstavljaju pretnju za sve žitelje Kosova i Metohije, a po pravilu su najugroženiji povratnici u nacionalno mešovitim sredinama".

"Prema podacima iz januara 2016. godine, oko 300 kosovskih Albanaca i 36 Albanki pridružilo se borcima "Islamske države" u Siriji. To je procentualno najveće prisustvo stranaca u redovima takozvane "Islamske države" u odnosu na broj žitelja sa teritorije porekla", upozorio je Dačić na sednici Saveta bezbjednosti UN posvećenoj Kosovu i Metohiji.

On je istakao da je Beograd od inostranih partnerskih bezbednosnih službi više puta dobio podatak da je nezvanični broj ekstremista sa teritorije Kosmeta koji se bore na stranim ratištima u ogromnom raskoraku sa ovim zvaničnim podacima i da je reč o cifri od oko 900, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova.

Upravo stoga, kako je naveo Dačić, neophodno je i dalje prisustvo UNMIK-a u tom delu Srbije.

Dodao je da politička kriza u Prištini nosi ozbiljan rizik od prelivanja opšteg nezadovoljstva biračkog tela većinske zajednice prema manjinskim zajednicama, a posebno prema srpskoj.

"Razlog je i u nacionalno ostrašćenoj retorici političara iz Prištine, čime se svakako ne doprinose smirivanju tenzija i pomirenju", ocenio je Dačić i dodao da su nestabilne bezbednosne prilike na Kosovu dodatno ugrožene zabrinjavajućim trendom porasta ekstremizma i radikalizma.

Dačić je rekao da zbog toga što su političke, društvene i ekonomske prilike u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i dalje vrlo složene, Srbija očekuje od međunarodne zajednice, a pre svega UN, kontinuiranu pomoć na putu izgradnje poverenja.

On je ocenio da je statusno neutralna uloga Unmika neprikosnovena u koordinaciji međunarodnog prisustva i stabilizacije prilika na Kosovu i istakao da je "jačanje prisustva i uloge Unmika od posebne važnosti za Srbiju, a posebno za Srbe i druge nealbanske zajednice koje žive na prostoru KiM, naročito kada se ima u vidu poverenje koje ova Misija uživa".

"U prilog tome da finansijske i kadrovske resurse Unmika ne treba smanjivati, niti proređivati sednice Savta bezbednosti na kojima se razmatra situacija u Pokrajini, uz brojne bezbednosne i druge izazove sa kojima se nealbansko stanovništvo suočava, najslikovitije govori činjenica da se u Srbiji van Kosova i Metohije i danas nalazi preko 200.000 interno raseljenih lica koja su usled progona i ugroženosti bila primorana da napuste Kosovo i Metohiju", rekao je Dačić.

"Održiv povratak je ostvarilo svega njih 1,9 odsto. Zato bih ponovo zamolio specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN Zahira Tanina, kao što sam to već učinio prilikom mog poslednjeg obraćanja, da objasni zašto se ova informacija ne iznosi u njegovim izveštajima i da li poražavajući podatak treba prihvatiti kao gotovu činjenicu i s njom se pomiriti", rekao je Dačić.

Dačić je ukazao i na brojne primere skrnavljenja srpske pravoslavne baštine na Kosmetu čiji vinovnici su u nekoliko navrata iza sebe ostavili i potpis "Islamske države".

Dačić: Čitaku drži političke govore

Prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić pozvao je danas zemlje članice Saveta bezbednosti UN da pokažu poštovanje prema Srbiji i njenim legitimnim interesima, a kosovsku predstavnicu Vljoru Čitaku da ne koristi sednice Saveta bezbednosti za promociju nezavisnosti Kosova.

Primetivši da Čitaku govori o nekakvom genocidu, Dačić je upitao: "Ko je presudio da je na Kosovu bio genocid?".

On konstatuje i da je 17 godina prošlo od rata na Kosovu, a Čitaku stalno govori o "svežim sećanjima".

"Koliko vekova će trajati ta sveža sećanja? Je l' treba da vas podsećam na bitku na Kosovu u 14. veku kada su Srbi bili većina?

Pa 200.000 Srba je proterano posle 1999. godine, recite to, usudite se da to kažete", istakao je Dačić obraćajući se Vljori Čitaku.

Upozorio ju je da ne koristi sednice Saveta bezbednosti za "sećanja na 1999", inače će se, kako je upozorio, to telo pretvoriti u telo za takmičenje za najbolje književno ostvarenje.

Osvrnuvši se na prijem Kosova u UEFA, Dačić je ocenio da je UEFA prekršila svoj statut jer prima u članstvo nekoga ko nije član UN.

"Zapitajte se vi koji sedite za ovim stolom šta će se desiti sa nekim delom vaše teritorije koji će postati član UEFA. Molim vaše zemlje, koje su velike, da se sa dužnim poštovanjem ponašaju prema Srbiji", istakao je Dačić.

"Poštujem SAD i Britaniju, ali to što ste vi ovde rekli nimalo ne pokazuje poštovanje. Vi ovde pozivate članice da priznaju nezavisnost Kosova i kažete da svega nekolicina to nije uradila. Ali ih ima sedam. Kako možete da kažete da je to nekolicina", rekao je on.

On je ocenio da takav odnos nije korektan prema Srbiji, koja je, kako je istakao, konstruktivan faktor u dijalogu.

"Pozivam sve zemlje koje su priznale Kosovo da preispitaju svoj stav jer će se to sutra možda desiti i nekim drugima", poručio je šef srpske dipomatije, dodavši da to što je Srbija konstruktivna, ne znači da je slaba.

Reakcije ambasadora: Beograd i Priština da pređu s reči na dela

Predstavnik Britanije pozvao je lidere Beograda i Prištine da pređu sa reči na dela i primene dogovoreno, ali je i istakao da odluka o prijemu Kosova u FIFA i UEFA pokazuje da u međunarodnoj zajednici postoji rastuće poverenje prema Kosovu.
Kako je rekao, odluka o prijemu Kosova u FIFA i UEFA i preporuka Evropske komisije o uvođenju bezviznog režima kosovskim građanima pokazuju da razgovori na sednicama Saveta bezbednosti "postoje u vakuumu", dok se nezavisnost Kosova potvrđuje. On je rekao i da nasilju opozicije na Kosovu nema mesta i da svi kosovski politički lideri treba da održe obećanja.

Predstavnik Francuske rekao je da će njegova zemlja nastaviti da podržava napore Kosova da obezbedi međunarodno priznanje svoje zemlje, podsetivši da je Kosovo primljeno u FIFA, mesec dana pred Evropsko prvenstvo u fudbalu 2016.
Takođe je rekao da Francuska podržava prijem Kosova u Interpol i Savetu Evrope, kao i OEBS. On je izrazio snažnu podršku dijalogu Beograda i Prištine i pozvao na primenu svih sporazuma u okviru Briselskog dijaloga, uključujući formiranje ZSO, za koju je istakao da je "kamen temeljac dijaloga". Predstavnik Francuske je poručio i da se mora što pre ratifikovati dogovor sa holandskom vladom o osnivanju suda za ratne zločine u Hagu, ukazavši da bi to bila jasna demonstracija posvećenosti Kosova uspostavljanju vladavine prava.

Predstavnik Kine je poručio da njegova zemlja podržava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije i, kao i ambasadori Urugvaja, Venecuele i Egipta, istakao da je rezolucija 1244 i dalje pravna osnova za rešavanje svih pitanja vezanih za Kosovo.

Urugvaj je ostao pri stavu da ne prihvata nezavisnost Kosova, a i Angola je izrazila podršku suverenitu i teritorijalnom integritetu Srbije.

Da dijalog nema alternativu poručio je i predstavnik Španije, koji je izrazio zabrinutost zbog nasilja i problema u političkom životu Kosova. On je istakao da bez odlaganja u praksi treba sprovesti dogovore iz Brisela, što uključuje i ZSO.

I predstavnik Ukrajine je izrazio zabrinutost zbog unutrašnjih političkih prilika na Kosovu, vandalizma, pretnji i nasilja, upozorivši da političke tenzije negativno utiču na napredak u dijalogu Beograda i Prištine. Konstatovao je i nedostatak napora kosovskih institucija u uspostavljanju ZSO i pozvao Prištinu da udvostruči napore u primeni dogovorenog, uz napomenu da mir, stabilnost i unapređenje poštovanja ljudskih prava i formiranje ZSO treba da budu prioriteti u radu Unmika.

Predstavnik Japana pozdravio je izbor Hašima Tačija za predsednika kao značajan korak ka demokratiji i poručio da Beograd i Priština treba da nastave dijalog i normalizuju odnose, u duhu tolerancije i zajednickog interesa.