Dan koji nije osvanuo

Međutim, mnogi snovi su se raspršili baš tog 6. oktobra, sve je ostalo isto, ako ne i gore, preduzeća su prodavana u bescenje, ostajalo se bez posla, a ta toliko željena bolja budućnost počela je koracima od jedne milje da nam beži i pitanje je da li ćemo ikada stići do nje.

Mnogi danas s pravom tvrde da današnji dan ne postoji i da ga treba izbaciti iz srpskog kalendara, jer ništa novo nije doneo i nije se napravio pravi i toliko željeni rez sa prošlošću, već se kao i mnoge druge stvari u Srbiji sve odigralo po onoj staroj izreci „Sjaši, Kurta, da uzjaše Murta“.

Promenilo se to što smo svi u međuvremenu ostarili”, reče čovek koji je prvi uleteo u Skupštinu tadašnje Jugoslavije i odgovori tako svima na pitanje šta su zapravo značili 5. i 6. oktobar 2000. godine. Baš tako, Jugoslavija je u međuvremenu nestala, Slobodan, koga smo svi rušili, umro je, mnogih giganata u kojima su radili naši očevi i majke više nema, a odliv mozgova je sve veći. Oni koji su ostali u Srbiji, jer nisu imali gde da pobegnu, i dalje se samo teše i govore da ćemo zajednički san, koji je odnela magla i koji je poprskan suzavcima, pa čak i krvlju tog 5. oktobra, ipak jednoga dana ostvariti i reći da nije sve bilo uzalud.

I za sam kraj... Stanje nakon 16 godina, od dana kada smo vođeni inatom i željom da živimo kao sav normalan svet iz sve glasa uzvikivali: „Gotov je!” do danas, najbolje oslikava rečenica: „Sve je isto, samo njega nema.“