Danas učinite neko dobro delo!

Na poslednji dan nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja je na Veliki petak svečano izneta pred pravoslavne oltare.

Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muke na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.

Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca. U Homolju mese kolač - vaskršnjak - okićen bosiljkom, kao i manji kolačići.

U jugoistočnom Banatu mese kolačiće koji se posle bdenija nose na groblje. Grob se preliva vinom i okadi. Na veliku subotu se ne radi u polju i žene ne rade ručne radove.

U Republici Srpskoj, Popovom polju, Veliku subotu zovu i Crvena subota i tada "maste", odnosno boje jaja u crveno. U kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja se farbaju u tamno crveno, crno ili "maste" u čađi. Jaja isključivo boje ženska deca.

Pripoveda se da su sva jaja pocrvenela u trenutku kada je Isus vaskrsnuo iz groba, i zato ih valja bojiti u crveno.

Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.

Sveštenici u pravoslavnim hramovima se u znak vaskršnje radosti i pobede nad smrću presvlače u svete odežde i u osvetljenoj crkvi čitaju Jevanđelje o radosnoj vesti anđela.

Narod u hramovima odgovara molitvom na horsko pojanje anđela i sa upaljenim voštanicama iščekuje Vaskrsenje, najradosniji praznik pobede života nad smrću koji je osnova hrišćanske vere.

Početak vaskršnjeg slavlja oglašava se zvonima na pravoslavnim hramovima koja prvi put zvone posle dana žalosti kada se umesto liturgija služe carski časovi, a bogosluženja najavljuju drvenim klepalima.