Darkova majka plače i pije tablete za smirenje!

Dok su se konzumenti tabloidnih sadržaja odavno oporavili od šoka nakon što je procurio snimak na kom se vidi kako folker Darko Lazić šmrče beli prah, njegovi najbliži u Brestaču prolaze kroz svojevrsni pakao.

Kako se šuška, Branka danima izbegava da se susretne sa komšijama u Brestaču, a težak period koji je zadesio porodicu Lazić uspeva da prebrodi jedino uz pomoć lekova za smirenje.

Tragom ove vesti otišli smo u rodno selo popularnog folkera da otkrijemo, koliko ima istine u onome o čemu priča cela Srbija.

U dvorištu porodične kuće dočekala nas je Darkova baka Milka i objasnila nam da Darkovi roditelji nisu kod kuće.

- A kako su oni, nakon svega, kako podnose celu situaciju?

- Kako? Nikako – tiho odgovara baka Milka.

- Teško im je kao svakom roditelju kada vide da im dete pati. Eto, od Badnje večeri, kada nam je rekao da se razvodi od Ane, jer mu je priznala da ima drugog, mi mira nemamo. Neka sve ide njoj na obraz, a budite sigurni da joj niko od nas nikada ružnu reč nije rekao. Kao svoje dete su je prihvatali i poštovali, i nikada im se nisu mešali u brak. Pa zar sada Branka treba da pije bromazepame zbog nje? Eto, otkako se ovo desilo, žena nema mira, ni na ulicu ne može izađe. Pa kako će? Zar tako da joj vrati? Ma, ne znate vi kakva je to žena-borac, vedra, nasmejana, sposobna. A, sada….Ali, neka, ima boga…. Najviše mi je žao moga Darka, jer je dobar kao hleb – kaže baka Milka dok nas je, sa suzama u očima, ispraćala iz dvorišta folkerove porodične kuće.

Da je „dobar kao hleb“ potvrdili su nam i meštani sela Brestač, koje je vest o Darkovom navodnom drogiranju potpuno zatekla.

- Sve ćemo da vam kažemo, samo nemojte da nas slikate. Na radnom smo mestu – kažu nam na početku razgovora prodavačice u seoskom supermarketu.

- Šta vas tačno zanima? Evo, ja sam sa njim odrasla, od malih nogu se znamo, što se kaže. Uvek je bio dobar momak, a takav je i ostao, slava ga nimalo nije promenila. Ma, u celom selu nećete naći nijednu osobu koja će vam nešto ružno reći za njega. To što piše po novinama, da se on kao drogira, niko u to ne veruje. A da vam iskreno i kažem, malo ko u selu i čita novine. Imaju ljudi preča posla, džabe ste dolazili – kaže nam na početku razgovora mlada prodavačica.

- A Darkovi roditelji, jesu li oni dolazili poslednjih dana?

- Jeste, Branka, i to baš taj dan kada je to bilo – ubacuje se u razgovor starija prodavačica.

I? – pitamo i sa nestrpljenjem očekujemo šta će nam reći.

- Vidim, žena van sebe. Nije sva svoja, što se kaže. Pitam je: „Šta ti je Branka od jutros?“ , a ona mi kaže: „Pa zar ti nisi videla novine?“. Mislim se u sebi: „kakve bre novine?“. Tek će ona: „Sve je to njeno maslo. Neka se sada vadi sama kako ume i zna“. Ništa mi nije bilo jasno. Tek posle kada sam videla Darkove slike u novinama, shvatila sam o čemu priča – kazala nam je starija prodavačica, pre nego što se vratila svom poslu.

Centar malog sremskog sela tog jutra je bio pust. Tek poneki prolaznik prođe glavnom ulicom u kojoj su smeštene prodavnica, crkva i pošta, a na svako pitanje o porodici Lazić, spremno odgovaraju.

- Poznajem ih, kako ih ne bi poznavao? To su divni ljudi, ne samo Darko. Vredni, radni, pošteni. Svaki put kada treba da se uradi nešto za selo, Darko je prvi tu da pomogne, nikada se nije desilo da neće. Šta da vam kažem o njemu, kad ga znam otkako se rodio? Uvek je bio dobro dete. Hajte, vi sada nazad u Beograd, i da napišete sve kako jeste – kaže nam stariji meštanin sela Brestač dok nas ispraća iz sela.