Deca su me napala zbog 22 dinara!

Nenad P. priča da je spavao na klupi kada su mu prišli devojčica (9) i dečak (10) i probudili ga dok su pokušavali da ga odžepare.

- Nisam hteo da im dam novac. Prvo je devojčica izvukla nož i htela da me ubode, a onda joj je dečak oteo nož i napao me. Hteo je da me ubode u stomak, ali sam se zaštitio rukom. Da nisam to uradio, sigurno bi me ubio. Ubo me je u levu podlakticu do kosti i povukao. Presekao mi je venu i krv je počela da šiklja, a on se uplašio, bacio nož i oboje su pobegli. Sreća, pa su dva momka iz obližnjeg lokala odmah dotrčala i zaustavila krvarenje pre nego što je došla Hitna pomoć – kaže Nenad i pokazuje ranu dugu pet centimetara sa sedam kopči.

Nakon što mu je rana ušivena i zavijena u Urgentnom centru, Nenad se vratio da ulicu, gde živi poslednje tri i po godine. Odmah je otišao do lokala da se zahvali na pomoći konobaru i majstoru koji su mu pomogli.

- Radio sam kada je u bar utrčao jedan mladić i rekao mi da je napolju ranjen čovek. Radnik koji je ovde postavljao pločice i ja smo izašli i videli čoveka kako sedi na klupi i drži ruku iz koje je izbijao mlaz krvi. Uzeo sam prvo što sam našao da zaustavim krvarenje, jednu crnu vreću, a majstor je doneo stolnjak koji smo isekli i vezali čoveku ruku – priča A. A. (33), konobar.

U roku od pet minuta, kaže, došla su četiri automobila policije i Hitna pomoć. Obojica tvrde da je sreća da se napad nije dogodio u nekom parku uveče, gde nema ljudi.

Nekad kaže i da napadače ne poznaje lično, ali da ih je često viđao kako prose u Skadarliji. U MUP nam je juče rečeno da maloletni napadači nisu uhvaćeni.

- Rekao sam policiji da ne diraju dečaka. Teško je kada čovek mora na ovakav način da se snalazi za život. Imao sam dva kamiona, kuću, vikendicu i sve sam izgubio i ostao na ulici. Ostavio sam suprugu i tri sina i došao da živim ovde kao skadarlijski klošar. Sramota me je što ne mogu svojoj deci da pružim normalan život – priča Nenad P. kojem se na pantalonama i patikama još poznaju tragovi krvi od napada.

"Bio sam na ratištima, ali ovo nisam doživeo"

Nenad P. priča da je poreklom iz Sarajeva, da je bio na ratištima devedesetih godina, a da je u Beograd došao pre 23 godine.

Ovako nešto, kaže, nikada nije doživeo.

- Moj rodni grad je poklonio "Sarajevsku česmu" Beogradu i zato što me podseća na Baščaršiju često sam tu, a zamalo da me ovde ubiju. Imao sam težak život, prošao sito i rešeto i doživeo da me deca napadnu nožem. Sada me je strah da spavam na klupi jer se bojim da će me ponovo napasti – dodaje Nenad P.