Deca su nam debela zbog crtaća!

No, domaći stručnjaci smatraju da crtaći ne mogu imati veći uticaj, već odgovornost pripisuju roditeljima.

Naime, istraživanje univerziteta „Djuk“ pokazuje da se u 87 odsto crtanih filmova napravljenih poslednjih godina prikazuje nezdrava hrana, dok se u svakom crtaću promoviše gojaznost. Kao primer navode da se u animiranom filmu „Sunđer Bob“ (Sponge Bob Movie: Sponge Out of Water) prikazuje nekoliko scena gde akteri jedu u restoranu američkog stila „Keba Kraba“, svi su gojazni i jedu burgere dok pod njima pucaju stolice. U animiranom filmu „U mojoj glavi“ (Inside out) snimljenom 2015, otac prvi put pokušava da nahrani svoju devojčicu brokolijem, zbog čega ona prevrće sto. Kada joj zapreti da neće dobiti kolač, devojčica počinje da histeriše.

- Deca mogu da nauče od likova iz crtaća i da imitiraju njihove navike u ishrani ukoliko smatraju da likovi predstavljaju njih - kažu na Univerzitetu „Djuk“.

U istraživanju tvrde i da se pokazalo da svi poznati dečji crtaći i animirani crtani filmovi bar na jedan način promovišu gojaznost jer je u 87 odsto njih prikazana nezdrava hrana, u 71 odsto preterano velike količine hrane, 61 odsto promoviše zaslađene napitke, a 29 odsto njih prikazuje vežbanje kao nešto loše.

- Takođe, u dečjim filmovima se često prikazuje sladoled kada nekom od likova treba uteha ili kao način da se nešto proslavi. Osim toga, gojaznost je u dečjim filmovima prikazana na veoma loš način, a najbolji primer za to je Patrik iz „Sunđer Boba“, koji je pored toga što je gojazan, prikazan je kao lenj i glup - napominju u tom univerzitetu.

Ipak, domaći stručnjaci smatraju da je odgovornost većim delom na roditeljima i obrazovnim institucijama.

- Ne mogu crtaći biti presudni. Oni mogu da utiču ukoliko ih deca obrađuju potpuno sama i ako provode vreme sami kod kuće sa sličnom hranom kao u crtaćima, te ako porodica nema zdrave stilove ishrane, već kod dece formira drugačije navike - napominje Milena Oparnica, psiholog i porodični psihoterapeut.

Istovremeno, dodaje, deci povremeno treba ispuniti želju, ne treba biti ni potpuno rigorozan po pitanju ishrane.

- Sve u svemu, nisu zaista crtaći presudni. Mogu postati presudni onda kada postanu najznačajniji izvor iznformacija koje dete prima, a ne obrađuje ih sa odraslom osobom, pa onda funkcioniše po modelu koji je videlo. Pre svega su roditelji ti koji treba da obraćaju pažnju na to šta im deca i koliko jedu - smatra Oparnica.

I školski psiholog Branka Tišma smatra da modeli ponašanja mogu da se uzmu iz crtanih filmova i filmova, ali napominje da ne zna koliko oni mogu biti presudni.

- Ako su deca zaista bez uticaja roditelja, onda oni svakako imaju druge izvore ponašanja. No, tu su roditelji, vrtići, škola i institucije u kojima dece uče kako da se ponašaju - ističe ona.