Dečak utonuo u san iz kog se nije probudio

Ovim rečima započinje priču prvi komšija porodice preminulog mališana, koji je želeo da ostane anoniman, a čiji se sin družio s dečakom.

- Ovo je tragedija! Moj mali se najčešće s njim družio. Bili su nerazdvojni kao blizanci. I danas me sin više puta pitao gde mu je drugar. Moja žena ga je čuvala i dovodila iz obdaništa, isto to je činila i njegova majka s našim detetom. Tuga je ovo velika - sa suznim očima priča ovaj čovek i dodaje da je preminuli M. M. bio zdravo i veselo dete.

- Dete je prošlo sve sistematske preglede i primilo sve vakcine. Vaspitačice su ispravno postupile, sklonile su drugu decu i dale sve od sebe da pomognu dečaku. Divne su to žene, uradile su sve što je bilo u njihovoj moći - završava priču sused.

Uzrok smrti dečaka još nije poznat jer nalazi obdukcije, koju radi Institut za sudsku medicinu, nisu gotovi. Načelnica pedijatrijske i neonatalne intezivne nege Dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac objasnila je za “Alo!“ da se sindrom iznenadne smrti najčešće javlja kod odojčadi, ali i kod dece starije od godinu dana.

- Po učestalosti, iznenadna smrt dece starije od jedne godine je manje zastupljena nego kod odojčadi i u većini slučajeva se dešava u snu. Prema statistici na 100.000 živorođene dece od iznenadne smrti premine 38,7, podaci su Centra za kontrolu bolesti. Kada govorimo o uzrocima iznenadne smrti odojčeta, ispitivanja idu u pravcu respiratornih poremećaja, poremećaja centralnog nervnog sistema i centra za kontrolu budnog stanja, gušenje tokom spavanja, kao posledica želudačnog sadržaja u usnoj duplji, poremećaja srčanog ritma... Kod starije dece u obzir dolaze i retke metaboličke bolesti, kardiomiopatije i poremećaji ritma srca - ističe Snežana Rsovac.

Da bi se sprečili ovakvi tragični događaji, doktorka Rsovac predlaže da deca ne ležu odmah posle obroka i da se prijavi pedijatru kada se teže budi.