Deda čuvar stada i Srbije!

Komšija nigde kilometrima okolo. Iliji i Jelici društvo prave samo njihove ovce koje Ilija i dan-danas izvodi na ispašu uz granicu. Našu ekipu srdačno su dočekali, proveli nas pored izvora pijaće vode koja protiče kroz njihovo dvorište sve do stola u hladu drenjine. A na stolu nema čega nema, kao kod pravih domaćina.

Sa neverovatnom bistrinom u očima i glavom koja pamti daleko bolje nego mnogi mladi, deda Ilija nam je pričao o svom životu. Radio je u građevinskom preduzeću i u tišljerskoj radionici, a onda je usledila mala penzija, koju on i Jelica, koja nema primanja, krckaju. Deda Iliju život nije mazio. Osam godina proveo je u zatvoru, i to samo zbog toga što je kao dečačić bio četnički kurir.

 

- Sa 12 godina sam položio četničku zakletvu. Zbog sam posle rata morao da odem, kako ja kažem, na odsustvo u KPD „Niš“. Bio sam tamo od 1949. do 1957. godine – priseća se Ilija. Iz zatvora je izašao sa 27 godina. Tad je upoznao svoju Jelicu, 1961. su se uzeli, naredne godine mu je podarila sina, a potom i ćerku. Žive u pojati koju je nasledio od pokojne majke. Struju su doveli do kolibe, a vodu dovlače sa izvora. Imanje je veliko i sami brinu o njemu. Ponekad im pomognu sin i snaja koji žive u blizini.

- Imam ja i mali ribnjak gore... U bašti ima svega, trudimo se - kaže skromni deda Ilija ponosno gledajući u svoju suprugu koja brine da sve bude pod konac.

Najgore su im zime. Zaveje ih i tri metra visok sneg, ali se ne boje. Kažu da je bitno da imaju dovoljno drva i zalihe hrane, a ako zagusti, tu je granična policija sa kojom deda Ilija sarađuje decenijama. On im je desna ruka, jer primeti svakoga ko se ilegalno ušunja u Srbiju. Čim nekog vidi, odmah policiji dojavi. Zauzvrat ne traži ništa, ali graničari i te kako pamte, pa Iliji i Jelici priskoče u pomoć kad im je neophodna.

- Pre nekoliko nedelja sam pala, odmah su došli, kao da sam rod rođeni. Odmah bi da me voze kod lekara. Čuvaju nas, samo najbolje mogu da kažem o njima – kaže baka Jelica.

Kadibogaz ne bi menjao ni za šta na svetu. Njegove ovce koje drži tik uz kuću ga održavaju u životu. Sa njima lagano svaki dan krene u brda i motri na granicu. Usput se javlja združenim patrolama vojske i policije, koji od jula sa graničarima čuvaju Srbiju od ilegalnih migranata. I oni njemu mašu dok izvršavaju svoje zadatke. Niko nikog ne remeti, a međusobno se pomažu.
- Tako je uvek bilo, i biće dok ne umrem - kaže nam Ilija dok nas ispraća do kola.