Đeneral Veljko

Kako je bolno da pomena nema u mejnstrim medijima gotovo pola decenije. Kako je sramotno da je prošlo pet godina, a da ni na jednom od centralnih gradskih trgova nema spomenika sa epitafom: „Za mnom, braćo!”

Pa sunce mu poljubim, je l‘ moguće da bez izuzetka ne možemo valjano da se odužimo našim herojima bar na ispraćaju ka večnom konačištu?!

I dalje se nadam da sam možda prevideo da nema znamenja da nas podseća na đenerala Veljka Radenovića, da je u međuvremenu odata državna i vojna počast. Zakasnela, mada i tada bolja od ćutanja, od zaborava. Sve su šanse da do danas nije dobio ono što je zaslužio, da smo ga ispratili poput Milunke ili Tibora, tiho, ignorišući činjenicu i hiljade svedočanstava da je istinski srpski heroj. I dalje se nadam da ćemo se popraviti, jer put kojim smo krenuli nije običan put, već stranputica, strmina uz koju se ne može uspeti narod sa toliko grehova prema svojim velikanima. Izvini, Veljko, u ime nas koji nismo imali svest, a koji se sa grižom savesti danas budimo.

Izvini, Veljko, i hvala!

Dve je bitke đeneral Veljko vodio, ni u jednoj nije uzmakao. U jednoj ruci puška, u drugoj insulin. Ne zna se iz čega je više „pucao”, kao ni da li je ljuća bila borba sa sopstvenim organizmom ili uvezenim terorizmom. Na oba fronta je junački podnosio sve žrtve, radi nas i slobode naših bližnjih.

Oslobođenjem Orahovca 1998. godine od terorističke, krvožedne gamadi upisao se u večnost. Kako mi baš od cele večnosti stručno izaberemo prvi trenutak beskrajnog vremena da pljunemo na heroja? Nema većnih majstora od nas za greh prema bližnjem, posebno ako nas je zadužio! Veljko nas je zadužio.

Čuo sam za početak akcije navijača Crvene Zvezde koja se tiče afirmacije lika i dela đenerala Veljka, videh i onlajn peticiju, čini mi se, da se izgradi spomenik. Šta reći na činjenicu da su do ovog trenutka potpis stavila 24 lica?!

Ne može se odužiti na lokalu, nije dovoljno da mu mesna zajednica odštampa plakat, đenerala MORA da na dostojanstven način isprati država! Neka da bog, pa da se u dogledno vreme sakupimo kraj spomenika Veljku Radenoviću i kažemo isto ono dugo neizrečeno - hvala!

Kao Milunki, kao Tiboru, samo da ne prođu decenije.
Naposletku, hvala Gavrilu Kujundžiću, koji mu je podigao najveći mogući narodni spomenik - pesmu:

Ti veliko ime nosiš
od junaka Hajduk Veljka
On je tuk’o čete turske,
a ti bande arnautske
On je tuk’o čete turske,
a ti bande arnautske.
Đenerale, đenerale,
nek‘ je tvojoj
majci hvala
što junaka rodila je
da se srpstvu
vrati slava!