Kontinuum prostor-vreme pod uticajem gravitacije
Profimedia
Kontinuum prostor-vreme pod uticajem gravitacije
Kontinuum prostor-vreme pod uticajem gravitacije, Ilustracija: Profimedia

Ovo otkriće je prekretnica koja otvara novi prozor u proučavanju svemira.

Naučnici su saopštili da su detektovali gravitacione talase koji su dolazili iz dve crne rupe, neobično gustih objekata čije je postojanje takođe predvideo Ajnštajn.

Ove crne rupe kružile su jedna oko druge, a potom su se u spiralnoj putanji sudarile. Talasi su bili rezultat sudara crnih rupa koje su bile 30 puta masivnije od našeg Sunca, na udaljenosti od 1,3 milijardi svetlosnih godina od Zemlje.

Vest o otkriću gravitacionih talasa objavljena je na konferenciji za novinare u Vašingtonu.

Talasi su registrovani korišćenjem dva gigantska laserska detektora u SAD, koji su bili smešteni u državama Luizijana i Vašington.

Poput svetlosti, gravitacija putuje u talasima, ali je prostor taj koji se mreška. Da bi ovi talasi mogli da se detektuju, bilo je potrebno da se izvrši merenje laserskih zraka dužine četiri kilometra preciznošću 10.000 puta manjom od protona.

Dva laserska instrumenta radila su usklađeno i mogli su da detektuju veoma male vibracije od prolazećih gravitacionih talasa. Nakon što je gravitacioni signal "uhvaćen", naučnici su ga preveli u zvučne talase, pa su preko zvučnika mogli da slušaju spajanje dve crne rupe.

Naučnici kažu da su gravitacini talasi prvi put detektovani 14. septembra prošle godine.

"Zaista smo svedoci nastanka novog alata u astronomiji. Uključili smo novo čulo. Do sada smo mogli da gledamo, a sada ćemo moći i da slušamo", izjavila je Nergis Mavalvala, astrofizičar sa Instituta za tehnologiju u Masačusetsu.

Ovaj naučni rad finansirala je Nacionalna fondacija za nauku, nezavisna agencija administracije SAD.

Ajnštajn je 1916. godine hipotetički opisao postojanje gravitacionih talasa u okviru razvoja svoje opšte teorije relativnosti, koja opisuje gravitaciju kao poremećaj vremena i prostora koji nastaje prisustvom materije.

Naučnici su do sada raspolagali samo indirektnim dokazima o postojanju ovih talasa.