Devojčica nasledila talenat od čuvenog Ignaca Šena

Poslednju u nizu zlatnih nagrada Evelin je osvojila u Zrenjaninu, na Festivalu muzičkih i baletskih škola Srbije, a prema rečima njenih roditelja „najponosniji bi sada bio deda“. Ali devojčicin talenat ne čudi nikoga ko poznaje njenu porodicu, jer je ona nasledivši dedu sedma generacija talentovanih violinista porodice nemačkog porekla Šen“. 

Ignac Šen, član Velikog narodnog orkestra RTV, poznati violinista u pratnji Đorđa Balaševića, Zvonka Bogdana i drugih pevača i muzičara, rođen je i sahranjen u Bačkom Gradištu, a živeo je i u Novom Sadu i Subotici, gradu u kojem se njegova ćerka Julija udala za Mihalja Lakatoša i gde su rođena njegova unučad, a među njima i Evelin.

Poput dede Ignaca Šena, jedina se Evelin od malih nogu ne odvaja od violine i svakog dana, kada god ima priliku, kao što je to činio i čuveni virtuoz, svira po nekoliko sati.

- Moj otac je završio je Muzičku školu u Bečeju. Pričali su mi da je kao dete umesto gudala „svirao“ varjačom, a to je radila i Evelin koja se umesto lutkama igrala violinom. Već sa 13 godina je ostao bez oca zbog čega je morao da izdržava porodicu, ali je uspeo da razvija i talenat i sa 17 godina je postao koncert majstor i član Velikog orkestra.

Dugo je sarađivao sa Balaševićem i njihov prvi zajednički hit bio je „Devojka sa čardaš nogama“. Svirao je svuda po svetu i postao je jako poznat. Sigurna sam da će Evelin dostići njegovu slavu – kaže Julija, ćerka Ignaca Šena i majka male Evelin. 

Julija se seća da je njeno detinjstvo obležeila očeva muzika koja je od jutra do večeri, ako nije imao nastup, dopirala iz njegove sobe. Čim bi ustao uzeo bi gudalo i svakog dana najmanje pet sati svirao je srpske, mađarske, romske kompozicije, klasiku, evergrin, džez, a često je puštao video snimke svog idola Šandora Lakatoša i „skidao“ njegovu muziku.

- Moj otac je bio je univarzalan kada je u pitanju muzika, a njega i njegovu violinu su voleli svi, ne samo u Vojvodini i Srbiji, već i u inostranstvu. Međutim, bio je čvrst pri stavu da žene ne treba da sviraju zbog čega nisam nikada pomislila da se posvetim violini osim što sam čistila njegovu. Rasla sam sa njegovim notama i za mog brata, majku i mene je bilo normalno da nam muzičari dolaze u kuću i da se spontani susret pretvori u pravi muzički spektakl – priseća se Julija.

Kada je preminula Julijina majka Šen se iz Subotice vratio u Bačko Gradište. Zbog obaveza i višemesečnih turneja, a kasnije bolesti, retko je viđao ćerku i njenu porodicu, ali svi tvrde da je mala Evelin od rođenja isti deda.

- Bilo je da oca ne vidim i po šest meseci, a kada je došao da nas vidi nije dugo ostajao. Nažalost, nije imao vremena, a kada se razboleo video je snimak na kojem Evelin drži gudalo i ponosno je rekao : „Ta ruka što drži gudalo, to je moje!“. Sada bi nam najviše trebao i jako nam je teško što ga nema, ali uvek kažem da je ostavio svoje gene i talenat mojoj ćerki. Sigurna sam da bi je sada već uzeo pod svoje i da bi je učio mada nikada nije uticao na nju da zavoli violinu – priča Julija.

Svoju prvu nagradu „Mali virtuozi“ Evelin je osvojila sa svega šest godina posle samo četiri meseca učenja u klasi profesora Miloša Nikolića, koji je dobro poznavao njenog dedu i koji je kao talentovani mladić imao jedinstvenu priliku da svira sa Šenom.

- Pošto tast Šen nije mogao da uči Evelin znali smo da je jedina zamena za njega profesor Nikolić koji je poznat po specifičnom radu sa decom. Bili smo u pravu jer kada joj on kaže da izađe smireno na scenu, odsvira kompoziciju i da pobedi, ona to i uradi. Izvrstan je pedagog i njemu ćemo prepustiti da je vodi do kraja srednje škole i izabere za nju najbolju akademiju u inostranstvu. Imamo bezgranično poverenje u njega, kao što bi imali i u dedu Šena – kaže Mihalj Lakatoš, otac talentovane devojčice.

Evelin o dedi najviše zna iz priča svojih roditelja i veoma je ponosna što je naslednica beskrajne ljubavi prema muzici i talenta zbog čega je mnogi zovu čudo od deteta.

- Daću sve od sebe da nastavim dedinim stopama. Mnogo mi je žao što se razboleo i umro, ali mogu da osetim njegovu ljubav i podršku. Kada nastupam nemam tremu i uvek slušam savete mog profesora koji kaže da je najvažnije da puno vežbam. To je radio i moj deda, uvek je puno svirao i zato je bio najbolji – ponosna je Evelin.