Devojka je prva prepoznala ženu u meni

Ali ono što je mučilo majora bio je osećaj da u tom muškom telu živi žena, koja više nije htela da se skriva.

Nakon što je porodici i prijateljima priznala da želi da postane žena i operisala se, ona za „Alo!” priča kako se sve dogodilo i otkriva da je njena devojka prepoznala tadašnji poriv majora.

- Moja sadašnja devojka, koja je, evo, već dve i po godine sa mnom, bila je tokom cele tranzicije uz mene. Ona je prva prepoznala ženu u meni i osetila moj ženski vajb, bila je pored mene i pred ulazak u operacionu salu, a i posle. I hvala joj do neba za sve to - kaže Helena.

- Ceo život pokušavam da kažem - ja sam žena, ali nikako mi nije išlo od ruke da to kažem javno. Onda se jednostavno desio momenat koji nisam mogla da kontrolišem. To je eksplodiralo u meni. Više nisam mogla da izdržim pritisak moje prave prirode. Prvi put u životu me nisu interesovale ni posledice svega toga, jednostavno sam izgovorila i nisam razmišljala šta će biti posle - kaže nam Helena na promociji knjige „Major i Helena“ Maje Bekčić Petrović, na kojoj su zajedno radile više od godinu dana:

- Sada polako sve dolazi na svoje, valjda je za sve potrebno vreme. Sada želim da poručim ljudima da šta god da osećaju, ne treba čekati i ne treba kriti svoju pravu prirodu. Meni je trebalo 40 godina da skupim hrabrost. U poslednje vreme se iskristalisala situacija sa prijateljima. Ko je ostao uz vas u teškim trenucima, ko se okrenuo, pa se sad, kada se sve smirilo, vraća ponovo. I uvek kažem: „Upoznaj, pa sudi!“ Nemojte nekoga apriori optuživati samo zato što je drugačiji. Taj neko može biti vaš rođak, brat, sestra, čak i roditelj, eto vidite na mom primeru. Čak govore da su homoseksualnost ili transseksualnost bolesti. Ne, to nisu bolesti, to su lična svojstva svakoga od nas.