Divlji zapad
Pokušaj države da se izbori sa problemom porodičnog nasilja nesporno treba pohvaliti. No zakon kojim se pokušava zaštititi žrtva već na prvi pogled otvara prostor za njegovu zloupotrebu, samim tim što je u fokusu izbacivanje nasilnika iz stana, što bi, smatraju, trebalo da reši problem. To što je eventualno stan njegov ne menja stvar. Strahujem da bi vrlo brzo moglo doći do koristoljubivih ili osvetoljubivih „žrtava”, a da prave žrtve ipak neće biti zapravo zaštićene, kao ni do sada.
Jer pravi problem u ovoj našoj državi nije nepostojanje zakona, već neprimenjivanje istih. Svedoci smo brojnih propusta upravo nadležnih institucija u slučajevima porodičnog nasilja koji su završili kobno. No ovde je postao manir da se uvodi novi zakon, iako prethodni sam po sebi i nije imao nedostataka, već je nedostajalo volje i znanja da se primeni.
Tako je trebalo i da privatni izvršitelji urede naplatu potraživanja, a zapravo smo dobili reketaše koje niko ne kontroliše, pa sve češće neko zbog mizernog duga ostane bez stana. Istovremeno, izvršitelji se rapidno bogate preko leđa i džepa obespravljenih, i to sve po zakonu.
Ne treba zaboraviti ni notare, čija je uloga bila da se rastereti pravosudni sistem i olakšaju vansudski postupci, a zapravo su samo iskoristili data im ovlašćenja za svojevrsno čerupanje građana koji su osuđeni na njihove usluge. Sada i najjednostavniji postupak poput overe nekog dokumenta košta višestruko više nego što je to ranije bio slučaj. A i to je po zakonu.
I tako, zakon po zakon, umesto uređenog društva koje štiti prava i slobode građana, sve više ličimo na Divlji zapad, pravljen za bahatu manjinu.
povezane vesti
