Dnevno za vodu daju 20.000 evra!

U novosagrađenom pogonu za prečišćavanje pijaće vode puštena je voda u sistem radi hidrauličkog testiranja opreme i probnog rada postrojenja. Kada će voda biti za piće, to niko ne može tačno reći, jer to može biti koliko sutra, ali i za tri nedelje.

Zabrana je doneta 2004. godine, kada je utvrđeno da u vodi ima 100 mikrograma arsena po litru vode, a dozvoljeno je svega 10 mikrograma. Zrenjaninska voda je žućkaste boje, ima i ukus i miris, a ispitivanja su pokazala da su posledice visoke koncentracije arsena, ali i amonijaka, kalijum-permanganata, ortofosfata i natrijuma. Količina izmerenog arsena nije ista u svim delovima grada, jer postoje mesta na kojima je izmereno 60 mikrograma arsena po litru vode, a negde je ta cifra čak 160 mikrograma. Ove informacije, nažalost, zna skoro svaki Zrenjaninac, jer je upravo zbog toga primoran da svakodnevno kupuje flaširanu vodu.

- Mi smo raspisali javnu nabavku za uslugu prečišćavanja vode za piće, mi kupujemo proizvod, a ne postrojenje. Plaćamo prečišćenu vodu 0,28 evra po kubiku. Za to se javila kompanija „Sinertek” i zato ide ona priča da grad ne daje ni dinara. Mi od njih tražimo krajnji produkt, koji mora biti po standardu Republike Srbije, koji je stroži od evropskih standarda. To što je investitor uložio oko osam miliona da bi taj kranji rezultat dobio, to se nas ne tiče. Kada će voda krenuti ne zavisi od zrenjaninskog vodovoda, niti od gradske vlasti, već od toga kada će investitor proizvesti vodu takvog kvaliteta koji zadovoljava standarde Republike Srbije. Ja ne mogu da kažem da će to biti za nedelju dana, može biti i sutra, a investitoru je cilj da to bude što pre da bi mogao da počne sa naplaćivanjem. Sve što on sada radi radi o svom trošku. Zrenjaninska voda nije izgubila na kvalitetu, nego su se promenili parametri, odnosno smanjila se dozvoljena količina arsena u vodi, a voda u poslednjih 50 godina nije promenila svoja svojstva. Ključni problem je arsen, a sve ostalo je manje-više u granicama normale. Voda je po prirodi žuta, jer je takvo podneblje, i to je tako u celoj Vojvodini, Mađarskoj, Rumuniji. Oko dva miliona stanovnika koristi takvu vodu, a naša nije najgora - kaže za „Alo!” Siniša Gajin, portparol JKP „Vodovod i kanalizacija”.

 Zdravko Vujasinović, predstavnik građanske inicijative „Naš grad - naša stvar”, već godinama prenosi koliko su stanovnici ovog grada ljuti zbog nerešavanja problema. Vujasinović je tokom raznih protesta izneo tvrdnje koliko građane košta decenija zabrane korišćenja vode iz vodovoda za piće.

- Građani Zrenjanina daju oko 20.000 evra dnevno za flaširanu vodu iz samoposluga, znači 20.000 evra dnevno puta 30 dana, očigledno postoji neki interes u svemu tome. Ova računica se zasniva na pretpostavci da svaki građanin Zrenjanina kupi jedan litar vode dnevno. Za 10 godina Zrenjaninci su potrošili 72 miliona evra na vodu. Izgradnja fabrike vode „Makiš 2” u okolini Beograda koštala je 40 miliona evra, skoro dvostruko manje.