Dok je vina i vinogorja biće i Srba

Dok je vina i Orahovačkih vinogorja u Metohijskoj kotlini biće Srba i srpskih svetinja, poručuju Srbi iz Orahovca i Velike Hoče o Svetom Trifunu, danu početka radova u vinogorjima.

Svečanom liturgijom koju su služili monasi iz Manastira Visoki Dečani i simboličnim orezivanjem vinogorja Orahovčani su i ove godine obeležili ovaj sveti dan, kada počinju radovi u vinogorjima od čijeg roda zavisi opstanak Srba i svega što podseća na srpstvo u Orahovcu i Velikoj Hoči iz čijih su se vinogorja "vinom pojili srpski carevi i knezovi".

Golub Kujundžić, naslednik jedne od najstarijih orahovačkih srpskih loza, kaže za Srnu da je Sveti Trifun dan kada se srpstvo u Metohijskoj kotlini, posebno u Orahovačkoj župi, priseća srećnih vremena kada je u vinogorja sa krstom u ruci i makazama izlazilo po nekoliko hiljada srpskih domaćina.

"To vreme, do 1999. godine je vreme kada je u posedu Srba bilo nekoliko hiljada hektara `Bogom dane` zemlje na kojoj je zrevalo orahovačko `grozje` i od koga je točeno po nekoliko desetina hektolitara crnog i belog orahovačkog vina", priča Kujundžić, uveren da će, sve dok je vinogorja i dok se u Orahovcu i Hoči toči vino i peče rakija, biti i Srba u ovom kraju.

U Orahovačkoj župi u vlasništvu Srba opstalo je pedesetak hektara zasada pod vinovom lozom od nekoliko stotina, pa i hiljada hektara vinogorja sa kojih je orahovački "Orvin" u vreme bivše SFRJ, a pre toga srpski kraljevi iz Visokih Dečana i Prizrena točili vino i pekli nadaleko poznatu lozovaču.

"Oteto prokleto, tako kažu naši stari", kaže Kujundžić, aludirajući na pokušaj dojučerašnjih prijatelja, komšija Albanaca, koji su povodeći se silom i brojnošću zauzeli, oteli, desetine hektara vinogorja i orahovački "Orvin".

Srbi u Orahovcu i Velikoj Hoči orezuju vinogorja u blizini svojih kuća. Ne izlaze u polja kod Zočišta, Opteruše, Retimlja, Zrze i Velike Kruše.

"Tamo nije bezbedno", kaže Dejan Baljošević, ogorčen više na međuanrodne i srpske vlasti nego na kosovske, jer su stali u odbranu bezakonja, na stranu ljudi koji, niti znaju niti će znati šta duši znači čaša vina točena u velikohočanskoj Vinici.

"Nikada dok je sveta i veka ti ljudi neće moći da shvate da Metohije i orahovačkih vinogorja neće biti ukoliko to vinogorje ne orezuje srpska ruka, a ukus vina ne probaju srpska usta", kaže Baljošević.

Otac Marko, upravnik Vinice, kaže da manastirsko bratstvo iz Visokih Dečana obrađuje oko osam hektara hočanskog vinogorja od čijeg roda prave nadaleko poznato brendirano vino iz Visokih Dečana.

Postoji verovanje da je Car Dušan u vreme procvata države Srbije izgradio vinovod od Hoče do Dečana, da se u to vreme orahovačko crno i belo vino točilo na dvorovima u francuskoj i Engleskoj, Rimu i Carigradu.

Preostali Srbi veruju da će njihovo vino i lozovača biti služeni na trpezama bar u centralnoj Srbiji i nadaju se da će, uz pomoć države Srbije, u Hoči biti otvorena "linija" za proizvodnju i plasman orahovačkog belog i crnog vina i rakije od čije proizvodnje i plasmana zavisi opstanak oko hiljadu preostalih od oko deset hiljada Srba koliko ih je do ulaska "mirovnjaka" u junu 1999. godine živelo u Orahovačkoj župi.