Doktore, pošto život?!

Za Ljiljaninu smrt, iz drugog pokušaja, osuđene su, ali još nepravnosnažno, dve lekarke koje još toliko neće moći da se bave svojim poslom, dok su se trojica lekara izvukla čistih ruku. Pitanje je da li i savesti.

Četiri godine zatvora za ugašeni mladi život! Sudsko veće očigledno nije čulo dugogodišnje vapaje Ljiljanine majke, ni one u sudnici, ni sa groblja Lešće, na kojem počiva njena mezimica, a koja je tražila da se utvrdi ko je od njih petoro odgovoran u lancu smrti njene ćerke. Sudiji su, očigledno, bili dovoljni i iskazi svedoka, koji su za neke lekare tvrdili da su Ljiljani posvetili „dužnu pažnju, u skladu sa lekarskom etikom”.

Pitanje je šta je tu etika kada su u prvom procesu trojica lekara osuđena na po dve godine za Ljiljanu smrt, a u dugometražnoj reprizi suđenja jedan nosilac belog mantila se izvukao. Tokom suđenja su se mogli čuti komentari da je neko od lekara manje, a neko više kriv. Manje ili više, ali svakako je neko od odgovornih morao da dobije malo veću kaznu.

Ova presuda je, nažalost, samo još jedan dokaz da su neke profesije kod nas zaštićene „kao beli medvedi”, a da ljudski život u državi Srbiji, zbog bahatih specijalista raznih vrsta, ne vredi ništa.

Jer na prste jedne ruke se mogu izbrojati lekari koji su proglašeni krivim za ubistvo pacijenta ili zbog primanja mita. Na kraju ovakvih maratonskih suđenja ispada da su pacijenti sami sebe ubili!