Društvene mreže nas otuđuju!

Koja bi bila vaša najvažnija poruka vernicima povodom Božića?

- I ovog Božića, kao i svih dosadašnjih, a sigurno i budućih, najvažnija božićna poruka je - poruka mira. Božji mir, koji nam se u Hristu daje, predstavlja punoću života po reči Gospodnjoj da su blaženi mirotvorci jer će se sinovi Božji nazvati (Mt 5,9). Mir Božji ima mnogo elemenata, od kojih su presudni naša pomirenost s Bogom i naša pomirenost s braćom, to jest sa drugim ljudima. Mir je plod ljubavi, te naša pomirenost s drugima ne znači samo pasivno stanje odsustva sukoba. Naprotiv, imati mir s Bogom i s drugim ljudima znači biti aktivan, iz dana u dan, i kroz ceo život, u poštovanju, uvažavanju, zalaganju za drugoga, a i kad se pojave problemi, od malih do najvećih, da se oni u istom duhu i prevazilaze. Jednom rečju, naša dela ljubavi stvaraju mir.

Koliko smo se danas udaljili od nekih istinskih vrednosti i od vere? I zašto je potrebno da joj se vratimo?

- Prečesto ove stavove uzimamo zdravo za gotovo, kao nesumnjive činjenice. Sa takvim stavovima se ne bih bezuslovno složio. I nekada je, kao što je i danas, bilo ljudi udaljenih od istinskih vrednosti, pa čak i kad su se deklarisali kao vernici. Ali i nekada je bilo, kao i danas što ima ljudi koji su istinski nosioci i pravoslavne vere i istinskih vrednosti. Nisam sklon da idealizujem prošli, a satanizujem sadašnji trenutak. U mnogim segmentima, uzimajući u obzir tešku istoriju našeg naroda, crkveni život nikada nije bio sređeniji i redovniji. Izgrađene su crkve tamo gde ih nije bilo, parohijski i manastirski život je uglavnom uredan, veronauka se predaje u školama, sloboda veroispovesti je zagarantovana. Sve su to vrlo dobri preduslovi i temelji da se nastavi rad i trud naših predaka, ka još dubljoj i široj jevanđelizaciji i ocrkovljenju našeg naroda.

Koji su, po vašem mišljenju, najveći problemi savremenog društva i čega bi mladi morali da se klone?

- Teško je sve, pa čak i mnoge probleme savremenog društva pobrojati. Možda da se opredelim za jedan, za koji mi se čini da najviše pogađa Crkvu kao zajednicu, ali i ostale segmente društva. To je sve veći i veći osećaj samodovoljnosti savremenog čoveka, a s njim i sve manje osećaja i brige za sve što je zajedničko i opšte. Crkva postoji kao zajednica, a ne kao skup pojedinaca, i to ne slučajno. Ona tako svedoči da je samo zajednica s drugim ljudima onaj prostor koji nas priprema za dolazeće Carstvo Božje, ali i za porodicu, život u selu, gradu, državi. Stara je hrišćanska izreka da je jedan hrišćanin jednako nijedan hrišćanin. Posledice samodovoljnosti lančano stvaraju probleme u porodici, natalitetu, a na kraju se odražavaju na celokupno društvo, koje ne može da opstane ukoliko se njegovi članovi ne staraju za opšte dobro i u njemu ne vide i svoj lični interes. Taj horizont opšteg čini mi se da polako bledi. A to bi bila kako poruka za mlade, tako i stanje od kojeg se treba čuvati. Nažalost, preterana upotreba kompjuterske tehnologije i društvenih mreža doprinosi osećaju samodovoljnosti i usamljenosti kao njenoj posledici.

 

Čini se da je prethodnih meseci bilo burno u vašoj eparhiji zbog smene jednog sveštenika...

- Meni kao episkopu vrlo je drago da vidim da ljudi nisu ravnodušni prema svojim sveštenicima. Međutim, to je samo jedna strana medalje, druga je širi pogled na celokupnu personalnu situaciju u eparhiji, a za nju je zadužen episkop. Sveštenik na parohiju dolazi odlukom episkopa i po potrebi službe biva premešten na drugu, opet odlukom episkopa. Svake godine i u svakoj eparhiji je na desetine takvih premeštaja. I u ovom slučaju se o tome radilo - sveštenik je sa jedne parohije premešten na drugu, po potrebi službe, a ta procena spada u isključivu nadležnost episkopa.

Stojite li i dalje čvrsto pri svojoj odluci?

- Gospod i vreme će pokazati jesam li bio u pravu u toj i u svim drugim procenama. Problem je nastao kad se svešteniku to nije svidelo i kad su počeli da mu pružaju podršku „mitingaši“ iz nekih prethodnih vremena. Onda se problem prelio na ulicu i u medije. S obzirom na to da do dana današnjeg sveštenik iskazuje neposlušnost i ne želi da primi novu parohiju, on će, nažalost, snositi određene kanonske posledice, ali bi se to isto moglo odnositi i na kolovođe protesta, koji već daleko svojim postupcima prekoračuju granice ponašanja koje bi priličilo hrišćanima.

U vašoj eparhiji Tomislav Nikolić je sagradio crkvu. Kako komentarišete to što sve više političara u poslednje vreme postaju ktitori?

- Crkveno zadužbinarstvo nikada nije nestajalo u našem narodu. Novih ktitorskih crkava je u našoj eparhiji dosta, a jedna od njih je i zadužbina porodice Nikolić. Za Crkvu nije bitno na kojoj je funkciji ili koje je profesije ktitor. To je bogougodno delo, na opštu korist, zbog čega se i ovom prilikom zahvaljujem svim našim ktitorima, uključujući i porodicu Nikolić.