Država i Crkva čuvale grešnike!

 On misli da je država otvaranjem ovih afera pokušala da umanji uticaj SPC, ali da nije dobro što su decenijama zataškavane, upravo u dogovoru Crkve i države. 

- Hristos se rodi, braćo i sestre! Bog je postao čovek, kako bi čovek mogao da postane Bog! Crkva je mnogo više od institucije, mi smo velika, živa i večno živa zajednica svih krštenih. Naravno da treba više da razgovaramo. Komunikacije su danas nepojamno brže nego nekad i nema razloga da odlažemo razgovor o nekim svakodnevnim stvarima koje nas sve zanimaju. Nema razloga da se ljubav i briga jednih za druge ne pojavljuje i na društvenim mrežama. Ima u SPC znatan broj i monaha i sveštenika i laika koji koriste društvene mreže za razgovor sa verujućim ljudima.

- Od pre nekoliko godina konačno se otvaraju i procesuiraju teške afere čiji su glavni akteri vladike SPC? Može li se reći da se to radi pravedno, ili su pojedine vladike i dalje pošteđene? Ako hoćete, konkretno govorimo o slučaju vladike Pahomija?

- „Konačno“ - kad je država rešila da umanji snagu Crkve i kad su mediji zaboravili šta je ono što može da se traži i dobije od Crkve i počeli da je, kao i sve ostalo, koriste samo za povećanje tiraža. A što se tiče pominjanog slučaja - nisam ja neka moralna veličina da sudim, ali činjenica je da je bilo više svedoka o ružnim događajima, a da stvar nije do kraja zatvorena, a u zataškavanju su učestvovali i crkvena jerarhija i država. Svima bi nam bilo bolje da to do kraja, ovako ili onako, raščistimo.

- Božić je jedan od dva najveća hrišćanska praznika. Jedna od njegovih osnovnih simbolika je i ljubav. Jesmo li malo zaboravili na taj aspekt vere, ali i života?
- Nedostatak ljubavi se oseća bolno, skoro kao i nedostatak hrane. Ona može imati više oblika, ali povezanost sa drugim ljudskim bićima i sa Bogom svima nam je nasušno potrebna. Brige za golu egzistenciju, koje nas iz dana u dan sve više, pritiskaju i stvaraju iluziju da ima prečih stvari o kojima čovek mora da misli. Od same brige ništa ne može biti. Briga nas usamljuje i smanjuje, parališe, čini nemoćnima - ne da nam da na pravi način rešavamo probleme.

- Da li je u vremenu u kojem se promene dešavaju svetlosnom brzinom, u vremenu velikih seoba celog naroda, Srpska pravoslavna crkva spremna da ponudi odgovore i praktična rešenja koja će njoj samoj biti od koristi?
- Znam dovoljno njih u Crkvi koji su spremni i ponešto znaju, kao i dovoljno onih kojima su ta rešenja potrebna. Kad će doći odgovori? Kad ih ozbiljno zatražimo.

- Da li je zapostavljena karitativna uloga Crkve? Zar ne bi bilo bolje da više pomažemo sirotinju nego što gradimo velelepne hramove?
- Potrebno nam je i jedno i drugo. Ali živa Crkva je trenutno manje u fokusu kako jerarhije, tako i verujućih ljudi.