Dule Cveće iseckao ženu na sitne komade

Zločin je počinio njen bivši muž Duško Trifunović zvani Dule Cveće, i to samo deset dana posle razvoda! Mnogi se još sećaju njegovog imena i jezive priče o četiri plastične kese sa delovima ženskog tela u pančevačkom kanalu Kalovit, koje su otkrivene kada je pas Žuća svom gazdi Džemi iz Dunava doneo žensku ruku!

Trifunović je na sudu izjavio da je do ubistva došlo nesrećnim slučajem, zbog bezazlene svađe. Tada je imao 28 godina, a iz zatvora je izašao 2007. godine, posle 15 godina robije. Od prvog dana, pa do kraja boravka u zatvoru, kako je kasnije priznao, ni sebi ni drugima nije mogao da odgovori na pitanje zašto je to uradio. Sa Draganom se venčao 20. januara 1991. godine, a razveli su se već 9. septembra 1992, jer se nisu slagali. Posle razvoda nastavili su da žive u stanu u Beogradu, a on je povremeno odlazio da prenoći kod roditelja.

Kobnog 19. septembra 1992. došao je u stan, oko pet sati ujutru, u nameri da se presvuče. Noć pre toga bio je u Batajnici i Banovcima i snimao ispraćaje. Bio je, kako je tvrdio, trezan. Dragana mu je zamerila što je došao tako rano i izbila je svađa. Udario joj je šamar, a ona mu je vratila papučom po licu. Tada je on nju udario pesnicom u glavu, posle čega je pala i ostala nepomična. Posle proveravanja pulsa je utvrdio da je mrtva. To ga je uplašilo, pa mu je prva pomisao bila da prikrije ubistvo.

Električnim kablom je pokušao da je okači o kuku iznad prozora i sve prikaže kao samoubistvo, ali nije mogao da je podigne jer je telo bilo teško. Tada je leš odneo u kupatilo, stavio ga u kadu i koristeći znanje stečeno na Draganinim vežbama anatomije, stručno je kuhinjskim nožem odsekao deo po deo tela. Prilikom bacanja u kanal, primetio je da kese ne tonu onako kako je predvideo, pa ih je nožem udarao da bi ušla voda u njih i kako bi brže potonule. Oženio se ubrzo posle zločina, 25. oktobra 1992, i to u Rimu. Sudski veštaci su potvrdili da je Trifunović sa hirurške tačke gledišta gotovo bez greške isekao telo!

- Do ubistva je došlo zbog bezazlenog konflikta. Na dva metra iza sebe imao sam telefon i nisam ga upotrebio. Mislio sam, s jedne strane, da se neće saznati, a ako se otkrije, povratka više nema. Da sam tog trenutka telefonom prijavio ubistvo, bio bih već uveliko na slobodi. Mnogi su me pitali kada sam postao svestan šta sam uradio? Nemam odgovor... Nikome o tome nisam govorio, niti sam imao nameru. Najviše me je pritiskalo to što su zajedno sa mnom bili kažnjeni svi koji su mi bili bliski, porodica, familija - ispričao je Duško kada je izašao iz zatvora.