Dve godine čeka na red da dobije nanogicu!

Za razliku od drugih, koji na sve načine odlažu zatvor, Nenad je pisao molbu da ga što pre „zakače”!

- Dve godine od presude čekam nanogicu i još nisam došao na red. Postupak je trajao 12 godina. Sud mi je 29. maja 2015. odredio kućni pritvor, ali još ne znam kada ću doći na red za nanogicu. Ne žalim se na dužinu kazne, ali me ovo čekanje sprečava u svemu! Imam auto-otpad i bavim se prodajom polovnih automobila, ali ne mogu nigde da mrdnem dok ne odslužim kaznu. Ne mogu da otputujem do Italije ili Bugarske po neki auto, jer mi je pasoš oduzet. Nije mi izvodljiv ni odlazak u Crnu Goru ili Bosnu, jer mi je u ličnu kartu uneta zabrana prelaska granice. Pisao sam molbu da mi vrate pasoš, uz obavezu javljanja policiji na svakih 15 dana, ali su me odbili bez obrazloženja. Ruke su mi skroz vezane, jer zbog osuđivanosti ne mogu da nađem drugi posao - ogorčeno kaže Nenad.

On kaže da se u Beogradu najduže čeka kućni pritvor zbog manjka nanogica!

- Nema slobodnih nanogica, jer je uvezen mali broj. U poslednjoj turi uvoza iz 2015. stigla je mala količina! U unutrašnjosti se čeka od šest do osam meseci. Moraću, izgleda, da se preselim u Bosilegrad ili neki drugi grad u unutrašnjosti, gde nema osuđenika na kućni zatvor da bih brže došao na red - u šali kaže Nenad.

Maja Podunavac, branilac našeg sagovornika, kaže da se kućni zatvor određuje kada sud izrekne kaznu zatvora do jedne godine.

- Reč je o lakšim krivičnim delima za koja je sud procenio da se svrha kažnjavanja postiže kućnim zatvorom. U Upravi za izvršenje krivičnih sankcija kažu da se na red čeka zbog manjka elektronskih uređaja, a posao nadzora obavlja samo 25 poverenika. Navodno postoji neki „red“ kojim se osuđeni pozivaju na izvršenje kazne, a za to vreme im je praktično ograničena sloboda kretanja - kaže Maja Podunavac i dodaje da su oni tuđom krivicom osuđeni na čekanje.