E, moj Saša

Onda sedite u Vladi, a glumite opoziciju. Pijete kaficu u skupštinskom restoranu za 10 dinara, a onda račun izbacite na društvene mreže i kažete da je to sramota. Naravno da jeste, ali piće i iće za džabaka vam nije smetalo dok ste kao ministar sedeli u Vladi, a kafa je i tada isto koštala. Pa, gospodine Saša Raduloviću, stvarno je dosta bilo.

Iako se legitimišete kao elitista, služite se priprostim trikovima da se dodvorite širokim narodnim masama. Tobož se borite za kresanje nepotrebnih troškova, pričate o štetočinama i partokratiji, a slučajno smo saznali da ste na konsultacijama poslaničkih klubova za sebe tražili uvođenje i sedmog potpredsedničkog mesta u Skupštini. Ne slučajno, potpredsednici imaju pravo na službeni automobil i sekretaricu, a to je lepa privilegija, koja skupo košta građane.

Takvo ponašanje, gospodine Raduloviću, govori da vas u suštini ne zanimaju ni Srbija ni građani. Interesuje vas samo sopstvena politička i svaka druga korist u čemu, priznajem, niste jedini na srpskoj političkoj sceni. Ali neki drugi to, priznaćete, malo bolje kriju.

Iskreno, nadali smo se da će, i pored izuzetno kontroverzne biografije, vaš ulazak u Skupštinu biti veliko osveženje. Kad ono - ćorak. DJB je još jedna demagoška bulumenta koja je profitirala na sunovratu Demokratske stranke. Sem što se obraća donekle različitoj ciljnoj grupi, ne razlikuje se nimalo od Šešelja i njegovih radikala. Već viđeno!