Ekonomist: Pad demokratije u Srbiji!

Region Istočne Evrope je u celini zabeležio najveći pad od 2006. kada je ovaj indeks uspostavljen.

Sada je Srbija 64. na listi 167 zemalja i 12. od 28 zemalja Istočne Evrope u koju spadaju i baltičke zemlje, Jugoistočna i Srednja Evropa, i, kao i dobar deo zemalja regiona i EU, pripada kategoriji demokratija s propustima. To znači da postoje izborne slobode i da se poštuju osnovna prava, mada postoje slabosti u drugim aspektima demokratije, poput narušavanja medijskih sloboda, problema u upravljanju, nedovoljne političke kulture i niskog nivoa političkog učešća.

Na skali od 1 do 10, Srbija je za izborni proces i pluralizam dobila ocenu 8,75, za građanske slobode 7,06, za političko učešće 6,67, za funkcionisanje vlade 5,36 a za političku kulturu 5.

U izveštaju se upozorava da se čini da je u Srbiji po prvi put od pada Miloševićevog režima bilo nepravilnosti u sprovođenju izbora i prebrojavanju glasova u aprilu 2016, a slabljenje izbornog procesa zabeleženo je u još nekim zemljama istočne Evrope.

Srbija je od 2006. kada je počelo objavljivanje indeksa najnižu ocenu imala 6,33 a najvišu 2014. i 2015. godine – 6,71 poen.

U Istočnoj Evropi kao celini, demokratija je unazađena i zabeleženo je najdramatičnije nazadovanje u čitavoj deceniji od pokretanja Indeksa demokratije, sa padom u 19 zemalja, stagnacijom u 6, i skromnim napretkom u 3 zemlje.

U ovom regionu nijedna zemlja nije rangirana kao potpuna demokratija, iako je 11 zemalja u EU. Kao posebni problemi u 2016. navode se slabljenje izbornog procesa u nekim zemljama, što kako se navodi u izveštaju, nagoveštava da se dovodi u pitanje i formalni okvir demokratije.

U istočnoj Evropi je najbolje rangirana Estonija sa skorom od 7,85, i ukupnim 25. položajem, od bivših jugoslovenskih republika najbolja je Slovenija sa skorom od 7,51 i 38. mestom, Bugarska je 47. sa skorom od 7,01, Hrvatska na 54. mestu sa skorom od 6,75, a Rumunija je na 61. mestu sa skorom od 6,62.

Zemlje regiona koje su niže rangirane od Srbije pripadaju uglavnom takozvanom hibridnom režimu, koji podrazumeva slabu vladavinu prava i civilno društvo, nepravilnosti na izborima zbog kojih one nisu slobodni i fer, kao i rasprostranjenu korupciju i pritiske na novinare i nedostatak nezavisnosti pravosuđa.

To su Albanija sa skorom od 5,91 na 81. mestu, Crna Gora sa skorom od 5,72 na 85. mestu i BiH sa skorom od 4,87, na 101. mestu.

Rusija je svrstana u autoritarni režim, sa Kazahstanom, Azerbejdžanom, Uzbekistanom, Tadžikistanom i Turkmenistanom.

Indeks demokratije 2016. godine za svet u celini iznosi 5,52 što je pad u odnosu na 5,55 iz 2015. godine na skali od 0 do 10, pri čemu je pad zabeležen u 72 zemlje, poboljšanje u 38 država, dok je 57 zemalja stagniralo.

Posmatrano po regionima, najveći pad je zabeležen u regionu Istočne Evrope – s 5,55 na 5,43 poena, poboljšanje nije zabeleženo ni u jednom regionu, a samo su dva stagnirala – Azija i Okeanija (Australija, Novi Zeland i Nova Gvineja) i Severna Amerika.

Prema ovom izveštaju Ekonomista, danas skoro svaki drugi stanovnik sveta (49,3 odsto) živi u nekom obliku demokratije, mada tek svaki 22. (4,5 odsto) živi u potpunoj demokratiji, skoro svaki drugi (44,8 odsto) u demokratiji s propustima, skoro svaki peti (18 odsto) u hibridnom režimu i skoro svaki treći u autoritarnom režimu (32,7 odsto).

U 2015. je svaki jedanaesti (8,9 odsto) živeo u potpunoj demokratiji, a razlog za osetan pad u 2016. je što je SAD iz kategorije puna demokratija prešla u kategoriju demokratija s propustima.

Promena kategorije SAD nije direktno povezana sa izborom milijardera Donalda Trampa za predsednika te zemlje, budući da se u Ekonomistovom indeksu objašnjava da je pad poverenja u vladu, izabrane predstavnike i političke partije palo na izuzeto nizak nivo u SAD, šo je dugoročni trend koji je prethodio izboru Trampa za predsednika SAD u novembru 2016. godine.

Od građana koji žive u autoritatnom režimu, veliki deo je u Kini.

Navodi se da je i u nekim članicama EU zabeleženo nazadovanje, pa su u Litvaniji korupcijski skandali smanjili poverenje u glavne partije koje su na izborima u oktobru izgubile vlast, dok u nekim zemljama poput Češke, Estonije i Poljske sve manje građana gleda na demokratiju kao na najbolji oblik vladavine.

U Rumuniji pobeda nekadašnje vladajuće partije na parlamentarnim izborima bila ubedljiva, ali je mala izlaznost od 39,5 odsto pokazala da birači pridaju mali značaj strankama i političarima.

Posmatrano po broju zemalja, 19 se smatra punim demokratijama, 57 demokratijama s propustima, 40 hibridnim režimima i 51 autoritarnim režimima.

Obuhvaćeno je 167 zemalja, pri čemu su na čelu Norveška, Island i Švedska, a od članica EU u potpune demokratije spadaju i Danska, Irska, Luksemburg, Holandija, Nemačka, Austrija, Malta, Velika Britanija i Španija.

Na začelju je Severna Koreja, a neposredno ispred su Sirija i Čad.