Evo koliko Srba umre od zagađenja vazduha

Zagađenje koje je dvostruko veće od dozvoljene mere, utiče na povećanje raka pluća, moždanih udara i srčanih problema, a vazduh kontaminiran otrvnim česticama poguban po asmatičare i sve druge hronične bolesnike.

Prema najnovijim podacima, najzagađenije sredine u Srbiji jesu veliki industrijski centri poput Beograda, Pančeva, Bora, Valjeva, Novog Sada i Kragujevca.

- U ovom gradovima 80 odsto zagađenja stiže iz privatnih domova gde se koristi niskokvalitetan ugalj. Sa druge strane magla i smog stvaraju se od izduvnih gasovau saobraćaju i iz velikih industrijskih postrojenja. Najlošiji kvalitet vazduha je u novembru i decembru, a još gore je ako nema vetra - rekao je Tihomir Popović, načelnik Odeljenja za kontrolu i kvalitet vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine.

Doktorka Nevenka Dimitrijević kaže da magla u zimskom periodu vezuje zagađene čestice, a kad nema vetra, sve one idu direktno u pluća građana.

- Najviše pate pacijenti koji već imaju astmu, kao i druge hronične bolesti, zagađen vazduh je bukvalno poguban po njih. Međutim, štetne čestice mogu biti pogubne i po zdrave ljude, jer na duže staze izazivaju rak pluća, moždane udare i kardiovaskularne probleme - kaže Dimitrijevićeva.