Evo šta rasplače Oliveru Kovačević (VIDEO)

Urednicu zabavnog programa RTS-a Oliveru Kovačević sreli smo na modnoj reviji, a o čemu se tamo drugo priča nego o modi. Ozbiljna i strogog pogleda, činilo se da o modi i ženskim temama uopšte ne želi da priča. Ali žensko je žensko, još ako ima stila, ako ima figuru kojom uvek može da se pohvali, ako radi na televiziji... Priči nikad kraja.

Koliko pratite modu?

- Pratim koliko i svaka prosečna žena, a zbog mog poziva ima situacija kada je pratim više nego što i meni prija. Ali zbog posla moram.

Šta nikada ne biste nosili?

- Mnogo je stvari koje nikada ne bih obukla. Ne bih nosila pocepani šorts na visoke štikle, to je nešto što meni ne priliči. Postoje godine kojima nešto pristaje, mladosti svašta pristaje... Mladim devojkama sve lepo stoji. Nije to da ste gadljivi prema nečemu, nego je to jednostavno kombinacija koje godine imate, šta vam priliči, za koju priliku treba da se obučete...

Šta volite da nosite van televizije?

- Oblačim se nenapadno i ne oblačim ništa posebno. S godinama volite udobne stvari. Kada se setim šta sam sve trpela pre 20 godina... Na primer, zakopčavala sam farmerke dok ležim na podu. Sada ne mogu da trpim i da izdržim ništa što me steže. Posao nekada zahteva i to, posebno emisija, tako da se u toku nedelje modom i oblačenjem bavim više nego što bih želela. Iskreno, nekada jedva čekam da skinem sve modne detalje, zavežem kosu i sedim u hulahopkama.

Mnogi vas smatraju jednom od najmoćnijih žena. Da li vi sebe vidite kao jaku?

- Ja ne znam najjaču osobu koja kada se sa sobom suočava, sa svojim brigama, strahovima, razmišljanjima, sebe doživljava kao jaku. Ja znam šta znači bildovati sebe, dizati samopouzdanje, ali ja mislim da to proizlazi iz toga što sam mnogo radila, mnogo toga sam morala da saznam i pročitam upravo zbog nesigurnosti koju moj poziv nosi, a to je da morate da znate mnogo stvari, da se razumete od poljoprivrede do kvantne fizike. Ja kada pogledam neke svoje beleške čime sam se bavila, zaborav je lekovit.

Kada zaplačete?

- Sto puta. Nema filma koji odgledam a da ne zaplačem. Uvek kada pobedi pravda ja plačem. Kada dođu vanzemaljci na Zemlju, pa se ujedine Rusi, Amerikanci i Kinezi. To su za mene emotivni trenuci. Nisam imuna ni na ljubavne filmove, ali primetila sam da plačem uvek kada junak pobedi. Tom Henks na primer deluje uvek zaštitnički, pa se ja osećam dobro, navijam i onda zaplačem.

Šta je to opušteno?

Kako izgleda kada ne radite, kako se opuštate?

- Na to pitanje bih vam teško odgovorila, ne mogu da se setim kako izgleda opuštanje. To izgleda otprilike ovako - sednete, uzmete daljinski, pa vratite da odgledate sve što treba da gledate, a niste. Moje opuštanje je ispred televizora.

Nema treninga, šetnji?

- Ja znam da je sve to važno, zdravo i korisno, ali izbegavam kad god mogu sve te korisne stvari. To nije dobro po mene i trudim se da to promenim. Ipak, umara me i ne ispunjava me koliko me ispunjava sam rezultat. Ali da se radujem tome, ne radujem se. I to radim veoma racionalno, ali retko.