Evo zbog čega se građani žale ombudsmanu

Zaštitnik građana, kako se navodi, primio je 6.231 pritužbu što je za 28 odsto više u odnosu na prethodnu godinu.

"U odnosu na prethodnu godinu, broj pritužbi iz socijalnih i ekonomskih prava smenio je sa prvog mesta po brojnosti pritužbe na tzv. lošu upravu - neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu", navodi se u izveštaju.

Posebno ranjive grupe bili su siromašni, deca i mladi, osobe sa invaliditetom, starije osobe, izbeglice i drugi migranti, interno raseljeni, pripadnici nacionalnih manjina-najugroženiji Romi, osobe lišene slobode, oboleli od teških bolesti...

Zaštitnik gradjana je postupajući po pritužbama građana propuste utvrdio u 1.186 predmeta i uputio 1.182 preporuke organima.

Od ukupnog broja preporuka najveći broj se odnosi na unapređenje poštovanja principa dobre uprave, kao i da su organi postupili u roku u 796 preporuka, dok kod 247 još nije istekao rok.

Najčešće su upućivane preporuke lokalnim samoupravama, ministarstvima, ustanovama obrazovanja, socijalnog osiguranja, socijalne zaštite...

Najveći procenat neizvršenih preporuka, kako se navodi, imaju službe bezbednosti, tačnije Vojnobezbednosna agencija kojoj je upućeno ukupno 11 preporuka od kojih nijedna nije izvršena.

U izveštaju se navodi i da su izbeglički talas iz Azije i Afrike države i društva u Evropi bez izuzetka dočekale nespremno, dok se Srbija, kako se navodi, prema izbeglicama i migrantima ponela korektno: humano, ali ponekad nedovoljno organizovano, uglavnom usled ad hoc pristupa strateškim izazovima.

"Srbija je tranzitna država za migracije sa juga i istoka. Još ozbiljniji izazovi ljudskih prava u pogledu izbeglica i migranata, kako za njih tako i za lokalno stanovništvo mogu tek da uslede", navodi se u izveštaju.

Ukazuje se i na jačanje ekstremističkih pokreta, kao i na to da izostaje efikasna reakcija nadležnih državnih organa.

Primena tri reformska medijska zakona, kako se navodi, nije u praksi ojačala slobodu medija.